Delo

распростнрале. А ио другом су путу ишле бпљке (адппјске н глацпјалне) од Карпата. Овај други пут водно је преко Старе Планпне, Пнтоша, Пхтиманске п Верила иланпне и везпвао ееверо-источну Србију са Вптошем. Овим истпм путем могло је бптн и селење бнљака са Балканског Полуострва у Кариате. Ово поткренљује и та околност што на Рплу и Родопи има и таквих биљака које расту на Карпатима а нема их на Алпима. Такве су биљке : 8Пепе Вегесћеп&РИапа Вашп^.; Зепесш ТгапзуИапјсиз Воњз.: Вепесчо СаграНоиз НеПисћ —До сада је КћоЛосћзп^гоп Жуг1Ко1шш сматран за ендемичку карпатску биљку, али Реоргнев га је нашао и на Родопп а тиме је доказано да он није само карпатска већ н балканска биљка. в У Бугарско.ј су нађене и такве биљке ко.је само на Алпима расту а на Карпатима нису до сада налажене. Такве су бнљке : 8Њћа1сИа ргоситћеив Б.: 8ахН'гаца ехага(а УП1.; 8ахП*га§а геПаза (гоибз, 8ићи1аг1а ациаНса Б. Кад се узме на ум целокупна вегетација Рила н Родопе онда се види да на Родопи превлађује биље карпатског порекла, док су на Рилу у надмоћностн алнијске биљке. А по неколиким биљкама, које су до сада у Бугарској виђене, види се да су ове планине стајале у извесној вези и са Кавказом н малоазијским планинама. Номињем да су на Рилу и Родопн нађене п ове биљке : Тагахазит 81еуеп1 1)С. Јитрегиз ЉеНсКззата ЛУПћћ Сћатаетећип Саисаз1сит В0188, које су по пореклу кавкаско мало-азнјске биљке. У источној Тракији налази се још више кавкаских, кримских и мало-азијских биљака. А те су : СеШб Саисавша ЛУП1сћ, Јигтеа з^аећасћГоНа М. В1ећ , Сеп1аигеа ТћћкеГ 8сћ., Опобта '1 аипсит Ра11., В1ап(ћи8 сатрезћћз М. В. СогуЈаНз 1:епе11а Вес1ећ. СгурзорћуНа §1отега1а Ра11., 8тит Таипсит ЛУПћћ Нека је поменуто да ионека од овпх биљака залази п у нашу Србију. * У овој расирави, чији је натппе напред исписат, г. Реоргијев је саопштио и списак биљака које је у својпм екскурзијама по Рилу н Родоии скуппо. У тај списак уврстио је и ио коју ређу биљку са друшх страна Бугарске а нарочито из Тракије (јужне Блгарске). Он је у томе раду објавио свега 436 Фанерогамних биљака распоређених у 71 Фамилију, н 9 Фела васкуларних криптогама. Од тога броја 372 Феле у 60 Фамилпја припадају дикотнледонама а 64 спецнје у 11 ФамилиЈа заступају монокотиледоне. Међу њима нма 78 нових биљака (62 дикотнледоне, 15 монокотнледоне п 1 акотиледона) за Флору Бугарске а само три нове специје за науку, које је он само по имену навео а није им и дијагнозе нзнео. Те три бпљке су : Агћћеппз агцугорћуПа Наћ е! (тћеогцћ. Сепћаигеа (тћеогцћШП Наћ АНшп Тћгас1сит Наћ е(. (тћеогцћ.