Delo

У I одељку говори у онште о кориснпм биљкама : У II „ описује дрвеће које се употребљава у дрводељству и за горпво : а У III „ набраја и описује воће. После доста опширног опнса поједине биљке. писац се поглавпто обзире на то да ли се та биљка употребљава у индустрпји и за шта, да ли налази иримене у лекарству или не, и т. д. А сем дрвећа описује н по неку зељасту биљку а нарочито оне од којих се плод употребљава за храну п.ти као закуска. Сем тога описује и неке стране биљке а које се тамо по градинама негују. Н. Лазаров прп пзради те расправе слулсио је се и српскпм ауторима, као : Панчићем, Милнћевићем Др. С. Петровпћем н Српским А-рхивом. 0 медепиналним биљкама објављене су ове расправе. Једну је написао М. Геортје†под натппсом „Билкит'ћ вљ народната нн меднцина" која је печатана у „Медицинска Сбирка“ књ. IV одакле је оштампана и .у засебну књигу на 8° од 33 стране. Други је рад (о медециналним бнљкама саопштпо Ц. Гинче†под именом: „Нешо по Бљлгарската народна медпцнна4* (Зборникљ Мпн. Нар. Просв. књ. III стр. 70—136). У овоме раду набрајају се медециналне ^иљке по азбучном реду народннх имена, а код сваке биљке поменута ја п болест коју њоме народ лечи.“ Уза свако народно име биљке није додато п њено научно име те да се тачно зна коју баш биљку народ наведеним именом назива, као и то која се од сличних Фела зшотребљава за лек. А. Т. Илије†наппсао је расправу „Рас-тптелното царство вђ народната поезид обпчаптК, обрадитК и новрридта на бљлгаритР^ која је штампана у Зборнпку Мнннст. Просв. књ VII и IX. Натпис ове расправе казује и њену садржину. Примере у којима се помпњу поједпне биљке наводи из разних крајева п од разних писаца. На понекпм местима наводп примере и из Вуковог Речника, наших народних песама, Јастребовљеве књпге „Обич. Тур. Срб.“ и Милићевнћевог дела „Живот Срба сељака“. До душе. за свакп нример каже одакле га наводи па казује и страну тога дела. Овим краткпм п непотпуним прегледом желео сам да упознам читаче овога часоппса са оним шта су и колпко Бугари урадилн на познавању бнљака које у њиховој домовнни расту, као п то колико су им и када странци у томе помагали. Да се то нсцрпно изнесе и иредстави иотребно је п много свеетранпјег познавања лптературс, и куд и камо -више слободног времена но што га је имао Децембра 1893 год. Жпв. ЗГ. ЈуришиК