Delo

Д Е Л 0 219’ Због изванредног времена појавила се она, по мишљењу пшнчеву, и у дубровачкој околини. У чланку Кјеке у 1 ј е з 1 1 о 8 1 з а V с 1 т а ј а (I г а п 8 к о § а тога к о (I В и 1) г о V 1п к а 1 окоПсе пружио је псти писац неколпко нових података и кратких бележака о тим животпњама; неке су од њих само виђене а неке и ухваћене. Тако меЏдица (Мопасћпв а!Муеп1ег В о (1) опажена је 1889 године три иута; много је обичнија илискавица (Бе1рћишз с1е1р1п8 Вш.) која се особито јавља за време сардина. Друга врста делФина (В е 1. Тигзјо) много је ређа. У другом одељку књнге, а иод насловом Различите вијести находп се мноштво ситнпх, веома интересантних Флористичких, Фаунистичких и др. бележака п нрилога за народну номенклатуру но разним гранама јестаственице. Уредништво заслужује благодарност, што је се сетпло и ожалпло— у некролозима на крају књиге — два Србина, који су радилп на нриродним наукама: Петра МанојловиКа бив проФ. которске гимназије, који је рођен у Бајицама на Детињу и Ђура Себишановића бив. директора земунске реалке и дугогодишњег проФ. реалке у Раковцу. Пок. Себишановић радио је веома много на домаћој Фауни и Флори. Уноштво његових прилога находи се растурено по разним школским извешћима, Гласнпку Наравословнога Друштва и разним листовима. С ириказом Гласника ми смо готови. Да га препоручујемо није иотребно. Он то сам чини својом богатом и одабраном садржином. Једино је што пожелети можемо: чегаће излажење његово, а то ће зависити поглавито од тога, ако друшгвени чланови буду ревносније н заузимљивије испуњавали своје обавезе и дужности нрема основним иравплим?... Р Р- Р АВдЛОВИИ . 8ТАК1ХЕ, па 8УГе1: 1гс1аје 1 и§о з 1 а V е п 8 к а акас1етх а гиа • п о зН 1 итје^позН. КУЛСгА XXVI. ХЈ 2а§гећ.и 1893 кпјПага ,1 и§ о 81 ау е пзк е акас1ет1 е (сПоп1ске кп 12аге).. Т1зак с11оп1скеНзкаге. — На 8-ни, 1 л. стр. 236 и 8 таблица. Цена 2 форинта. Од књига, које су прошле годиие изшиле о трошку југословенске академије, нарочито скреће пажњу на се ова књига иСтар[ша“ и то јешим радом, који заузима добру половину саме књиге, а о ком хоћемо нарочито овде да говоримо. Ну пре свега о другим прилозима у овој књизи. На првом месту, стр. 1 —19, саопштава проФ. Јулије Јанковић „Ј^а сјепПса га 81оћос1. 1 кга1ј. §гас!а УагагсНпа 1658 — 1749;“ они су из. год 1658 и 1 749. К овим цеповницима додао је Јанковић и тумач иеких речи, од којих неке нису ушле ни у акад. речиик. Интересно је, да нам прпказивач реч Фиследерски (гекр. Фпкследерски) тумачи речју шагренски (или шагринскн), док у тим кожама име разлике.