Delo

220 Д Е Л. 0 Од стр. 20—26. др. Иваи ЧрнчпК саопштава талијанску <. Паоаоруку Ивана Лучи&а, трогиранина, нашега иовјестника, од 1679, године.и Она је деп прилог бољем познавању .1учп6а и његове родбине За овим, а до стр 82 , долази Решетаров прплог 01)уа 12ује&1аја о V еПк ој с1 гг к г о V а 6 к о ј 1ге§пј1,в оба на талијанском језику.-Један Је био до сада познат само у преводу, који ппампа Лопашић у Старпнама књ. XXV; други је стари препсс од писма писапа из Дубровпнка о том трусу год. 1667. На стр. 162 —194. јесу 26 „РгПо^а га роУГез!; рго 1еб1;апа1а п Нг Vа 1 зкој0 ; опи нам још јаче осветљују опо доба ширења протестантисма н борбу око тога, уз већ познате прилоге самога Лопашпћа (бћагше 17 п 19. ећс.), Кострепчпћа (ВеКга^е гпг ОхезсШсМе Јег ргок бИскЛауеи) п др. Најстарији је прплог од год. 1557., а најмлађи од 1712. године. За овим, а до краја ове књиге, јесу : „Ке^езћа с1о с пт еи 1 о ги т ге §п 1 Сг оаН ае, I) а1 т а 11 ае е 1 81 а Vо 111 ае 8 ае с и 1Л ХШ“, што је само наставак из Отарина XXIV. Прилоге ове прикунпо је иок Кукуљевић, те их сада предају јавности. Да ли су онп по ново прегледани н уиорсћенп, не знамо ; свакако то треба учипити бар с осталим још необјављеним делом, Јер Кукуљевић не беше мпого иажљив при преписивању стнрих споменика. ОстаЈе нам још да поменемо најзнатниЈИ прилог у овој књизи а то је проФ. Јагпћа (хгзколЛсеу ос11отак §1а§о1зко§ аро81о1а.“ Какав је то придог п за што је знатан ? То су само четгри глаголска листаједнога потпупог апостола из краја XII или пз прве иоловине XIII века, а таких потп;> них апос10ла из тога времена немамо. Једнно бп се с овим одломком у том могао мерити руски потпуни апостол од 1220. године. Сем овога важност његовајеиу том, што се одваја од свију глаголских старина месна порекла, као и од оних, који се налазе ио хрватско.м приморју и северној Далмацији. 5 облицима виде се неколпко народних особина, међу које спада и мешање 'ћ са е и обрнуто, што само показује, да није писан мећу икавцима. Зна се, да је орто граФИЈа хрватских глаголских сиоменпка у том времену потпупо била изаедена, а у српској црквеиоЈ књнжевности то не опажамо, па ни на овом одломку, у ком ћсмо наићи н па назале. Даље и пнсање н поред и чини, да овај спо- • меник треба одво.јити од хрватске породице глаголских старина (као и обличјем слова) и п[)имаћи блпже маћедонској хрпи текстова, то ће рећи „негдје у јужну Блсну или у стари Хум, Зету и Дукљу.(( Дакле и тамо је владала глаголпца, о чем се до сада само више мање нагађало; шта више овај нас споменпк утврђује у г.шшљењу, да Је она, и крај ћирилице бнла још у употреби ; то нам потврђују онн домецп ћирилскп са стране. Сем тога овај глаголскп апостол чннпо је службу у некој православној српској цркви. Текст овог апостола слаже се с најстаријим текстовнма апостола, а не показуЈе нп најмање завпсностн од латинскога текста — И правопис п граматпка показују старину и грчки извор; по што шта је п народчим утпцајем продрло, као : а место ф у речнма као Пплипљ, СтЈжшт. и т. д. акусатпв множнпе на е место на ц: вк стбпш, датпв госнодоу (место господевн) и т д,