Delo

Д Е Л 0 221 — По палеограФијским особинама је једини до сада остали сведок једпога раннјега слоја наше старе књижевности, којему већ се мислило, да нема трага. Шта вигне иалеограФијске особипе овог одломка нагињу нешто јаче глаголским рукописима маћедонским него ли хрватској глаголици прнморја и отока јадранскога мора, и ако пма нешто у њима што подсећа на хрватску углату глаголицу Јагић га с тога мећс на средину измећу те две глаголице, и назнва таку глаголицу (као што је ова овог одломка) „босанском или .јоште шире управо глаголнцом српском.а (стр. 110). Ово су у главном миели, које је ироФ. Јагић нзнео саопштавајући овај прилог. Те своје мпсли оспажио је разним иримсрима, а извео их је нз марњива ироучавања овога споменика и са стране језика и правопнса п палеограФије. Текст ј овог одломка поредио с неколико најстаријих апостола, а у додатку додао је неколпко исппса, што одговарз овом одломку, нз пеколнко апостола. Ту су испнси и из рукописа наше народне библиотеке бр 291. п бр. 5. (са варпјантима пз рукописа 211. и 427 ). Исписеје учннпо проФ. Љуба Стојановић. — Одломак овог апостола саопшшо је Јагић ћприлицом, али је уз то додао и Фототипске снимке сва четирп лнста — Рад овај н посебно је оштампан с натппсом Сг1ао;о1Шса II. Сгг§коу1сеу одломак §1а§о1зко§ ароз1о1а. 0 овој књизн Старина изишао је п прнказ у 45. броју „Вијенца“, а.ш се зачудисмо, када прочнтасмо оно, што се прича о Јагићеву прнлогу. Ту вам је набацано иеколпко реченица из саме Јагићеве радње, изоставњајући оно што њпховпм шовинистичким назорима не годи, трудећп се да представе н овај одломак хрватским пронзводом. Тешко књнжевним листовима, када и њих стане шовнннзам да заслепњује! с!г. Последњи дани јаиичара нсторпскп роман Мавра Јокаја, превео Душан Клајпћ. Издање Ђоке Анастасијевића. Цена 2 дин. или 1 Фор. стр. 260. Погрешно се мнсли, да живот загушује њуде својом истинитошћу. Накад неће битп сувпше истнне. Могло би човечанство сваког века имати по једног епаситеља, једног божјег спна. па ппак нећете из њега лаж пшчупатн. Она се развила у друштвеном органпзму; пустила своје впткс, еластичне жилице; стегла свакога човека: упила му се у месо, крв, нерве; настанила му се и на срцу н на језику и трпумфује над њим Шта је једна мала, незнатпа четица мудраца, која се упиње да поврати моћ истпне? Јер док јој служе духом својим, они је гоие свакодневним поступцнма, покорава,|у се конвенционалној лажи, чине с њом компромисе, или је ласкаво предусрећу, кад им је другн понудп. Станите испод амвона, кад са њега теку речи из првосвештеннчких уста. Рецнте по души, да лн вам каткад не ударп румен у лице. кад чујете слабо прикривен славопој лажн? Обазрнте се на престоле. .. и са њих не слеће свагда истиннта реч Из средње масе бије лаж као топла пара пз махине, плп као јара са усијаног стења.