Delo

.222 Д Е Л 0 Заиирите у историју! Не хвата ли она за у(ии и по иеког бедника, да га пребаци међ велике духове ? А зар Факта не лажу ? Гледате око себе ствари. па не видите оно, што научниково око мимогредпо опази. Заклели би се својим очима... али оне често варају. Небо се осмехива ведрином а лаковерник скида капу. За часак па сејави олуја — небо је преварнло Кличе се слободи баш кад ње нестаје — она умире а вама се чини, да се тек рађа. Пред опасне политпчке буре владаони се веселе лепој тпшини и сањају наЈСлађу будућност. Огромна маса човечанства не видп праву истину и лута по шимерама, батрга, поклецује, пада у занос. Траже се мисаони л>уди, да јој осветле стазе животно. Без њих и најпростиЈе стварн задобијају мађнчку моп. Гомила се цлаши незнатних ствари а к правим опасностима иде с осмехом радовања. Оеетљива срца проклињу живот онда, кад је он најбољи, док се други њим одушевљавају и тада, кад би свилен гајтан био истинска срећа за сваког. Нису све очи иодједнако моћне, да из грубих утисака, што их жпвот перегуларно даје, изведу бар приближно саенање о истини његовој. За то им треба руковођа, који ће им и руку водити и чула наоружати и евест спремити за утиске. У најживљим тражењима истине, кад човечанство грца дишућп ваздух, у коме је она тако ретка, Мавро Јокај — и на жалоет не сам он — на лази, да је мало лажи у животу, већ да је она неопходна н у уметности. * Читајте Виктора Хига. Има чудоватости у њега, које ће вас немило дирнути. Прођите поред тога и хва^гаЈте се његових мисли, смешх, ДЈбокнх, често ћенијалних. Поклоните се тим продукгима моћног духа; поучите се великим истинама, које су расејане измећ громадних Фантастичних слика. Напојте се на томе врелу, из кога истичу симпатије за човечанство и вера у његов спас. А кад се удаљите отуд, поћи ћете даље пуни узвншености, као да сте грех свој искупили. Је ли вас пут напео на Бернардена Сент Пнјера, то сте цео оргаипзам претворили у срце. Осећаји су вам потисли мцсао; скептично уверење је малаксало; злобан осмех замрзао се на уснама; шумна врева и урнебес раскалашности скамењени су у вама. Остало је топло осећање идиле; руке се шире да загрле човечанство; добра човечанска стала напред а зла се скрила у позаднину, па се једва назиру. И кад се уклоните испред тих силних утисака, не може вам се на пно, те да не прнзнате, да су вас бар лено обманули. А шта надазпте у овом роману Јокајевом ? Ништа! У Золтан Карпатији као у болесној шкољки налази се по мало бисера. У овом роману има само празних речи, вулгарннх а неистиннтих слика, чаршиских спрдњи, детињских празноверица. Фантасија ЈокаЈева јако болује од разузданости и нростаклука. Он се повукао у Турску, да боље лаже, као што би Зола казао. По њему као да Турци немају срце с две коморе н две преткоморе, тело с нервима п органима. Он лије крв људску, као да је то вода; ствара ра-