Delo

Д Е Л 0 223 зна збитнја; прави од л>удп мора.ше наказе а од догађаја пошалице и гатке. То је рад без плана и системе. Он ппше, што му на ум падне; не женира се нн од чега; ФалсиФикује псторију, вре1)а пспхологију, греши се о етику а немилосрдно мрцвари естетичке принципе. И кад човек прочита његове маштаније, мора се ухватити за главу, да види је ли му остала читава савла1>ују{)И низове празних реченица. Ко не жали време, може прочитати Јокајев роман. ј. Ј1род. Слободно зидарство, његов цил> и принципи. Његова садашњост и прошлост. Писма брата Ср. једном непосвећеном приЈатељу. Издање ложе »Побратим“. Штампарнја Крад>евине Србије. Веоград 1893. Стр. 110. Цена 1 динар, Слободни зидари нису штедљиви у обећању. Они нуде школу за не говање врлина и стварање карактера (стр. 5ј: оВе да свако у иоти.уном смислу речи буде оно за шта је створен. да буде — човек (етр 11) раде у циљу наиретка на иуту културном и научном на иуту моралности, дру жељубља и човекољубља (стр. 12) Оно се бори иротив неиријатеља човечанства (сгр 1 ') Њихов иравац, који руководи иоједину браКу и ложе јесте: ирави човечански закон моралности (стр. 13). Њичов је цп > : да иутем и духом хуманизма, као и на основи човечних иринцииа у љубави ирема ближњем, ио могуЛности унаире/јују среЛу иородице, отаџбине гс целокуиног рода људског (стр 15). Одмах ћетс познатн старе, вечите тежње људске, пренашане из века у век, неодмерене и бескрајне. Оставите многе ФилосоФСке школе, које цзобиљно нуде моралне прецепте; велике мислиоце, који стварају планове за среКу човечанства: хуманистичке дружине са њиховим мирним моралом; револуционарне заједнице, желше да потресима препороде свет. На страну све то. Цружите руку кроз л>уде н мимогредно ухватите ма кога. Сведите му питање морала на прост језик, и нећете наћи ни једпога, који не би желео срећу и себи и отаџбини и целом роду људском Али та жел>а неће му сметати, да се загњури у живот, размахујући рукама и десно и лево; да испада сваки час из моралних обавеза; да повреди гомилу туђих права и интереса. Саберите хиљаду узвишених моралних теорија — збир неће бити практичан морал. Нпје корисно тражитп да л>уди аванзују за богове, ако се не може наћи стање, које нм измирује интересе. Нпје питање; хоће ли се срећл, братска л>убав, једнакост, слобода. човечност? Јер ко нам то уздарује, право је да га запитамо: какве је врсте та срећа, што нам се нуди ? Докле се шири једнакост, о којој нам се тако ласкаво прича? На шта личи слобода, коју треба да добнјемо? Јер, завирите у историју људске мпсли. Гу је читава поворка моралних теорија, све лепша од лепше. Философија као да отвара безнстан за