Delo

224 Д Е Л 0 продају среће. Да набројимо мало : ето будизма, епикурејства, стојицизма, цинизма, хриш1)анског морала, ути.штарног, еволуционистичког ... и има још много. Слободни зпдарп не показују своју робу. А ко зна, какву су они заблуду ухватили, да је протуре под иравгг човечански закон моралности. Јер ко тако смело објављује, да су закони моралности врло добро иознати и то баш онда, кад етика непрекидно побацује свој пород — мучно да није нригрлно моралне омашке. Узмите, да је срећа нађена и створен морал изврсног квалптета. Сад је незгода, како да се човечанство обдари тим ? Бацајте шакама такав морал у овај проФани живот и он ће се топитп, као прве снежне пауљице кад на земљу падну. А и што остане од њега л>уди ће изгужвати п упрљати служећи се њиме у својим пословима. II кад год дође у пптање њихов опстанак, они ће дар на страну а корист нреда се. Идеалн прогреса за цело су врло лепи. Ко срећу не бн хтео, ако се само човек зове ? Али на језпк слеће питање *, Којнм путем да доћемо до благостања? То везује руке разним реФорматима н делп их у разнолике групе. Јер, док се само вапије за срећом, језИк је исти, али кад се пође к њеном стварању — обнавл>а се легенда о вавилонској кули. И стотинама руку диже се у вис и различни гласови довикују: овамо к нама, овде је прави пут к срећи. Па нпак н народи и појединци непрекпдно крцкају коске једни другима п шнре морал пушчаним танетом. * • Слободнн зидарн називају огај живот профанпм. Алн ја не видех, да се онн одрнчу друштвених подожаја у тој проФаности, да неће да теку профане паре, да не воле проФану књнжевну славу п да бегају од високих моћн, које баш та проФаност даје. У вече, пред прагом своје ложе, они се чисте од прашине овог живота. Али са осмехом на уснама онн се сутра дан опет враћају к њему п не одбацују његове благодети. А најпосле, ко зна да ли су сви тамо отресли земаљске грехе н очистили своју душу. Јер у поворци имена нанизаних у овој књизи има их свакојаких. А чудпо је, кад се тамо нађе Наиолеон III заједно са Виктором Игом. Овога ја мичем на душу — алн у морал Наполеона III никако не верујем. Па онда оће ли Гази Осман понетп у савез и своју свирепост, Бајрон свој харем, Мнрабо подмитљивост, Гете своју привржепост тнраннји, Флоке свој део ианамина? А колпко ли пх у слоб. зидарству има бродоломннка иолитичких, којп би да се реванширају у заклону хуманистпчког друштва. А после на поклон тп та