Delo

Д Е Д 0 225 једнакост и браство, које ће доћи од разнпх принчева и кнежева. Они могу бптп краспи л>уди, али сумњам, да су чм једнакост п слобода ирирасли за срце. * Слободно је зндарство утопија. Његовпм заступннцима —ја говорнм о поштеним слободннм зидарнма — срце иде пред разумом. За тим место хладног расу1)пвања долази машта и сањање. Идеје, које они заступају, ннкад сс не ирпвсде у живот, а њихове системе и понпчу п умиру на хартији. Првп је знак за то њихова самоувереност. Онп веле, да је аравгс пут к среКи иогоЈило ЈРДИНО слободчо зидарство. У хижади таких тврђења 99 ) увек су самообмана. Јер, што год је неко мишњење погрешпије, то се с веКим ентузнјазмом брани. За тим, слоб. зндари прпмају у свој круг само иоштене људе, а пред осталима затварају се врата. Тоје прпа школа, у коју се примају само изученп. То значп, да живот — и то овај проФани — треба да донесе готов материјал, кога ће слоб зидирп само углачати, преФинити и докресати. Хрпстос је облагорођавао измет друштвени. А добити карактерне људе п увести их у друштво покривено тајностима, тоје врло проста мајсторија. Од ње неНе ннко пмати вајде, па нн онн,- који је нзводе нп они на којпма се изводи. • " То је други знак утопије. Камен темељац слоб. зидарима јесте идеја слоооде, једнакости н браства. Да њу остваре, примају у своје коло људе без разлике вере, језика и иолшичких убе^ења. Радо бих знао, каква је та слобода н једнакост, што Не задовољитп у исто доба н конзерватовце п прогресисте и либерале н демскрате и — анархисте. Не личи ли ово на познатп раднички квинтет пз Криловљсве басне. Тамо је рак вукао натраг, орао у облаке, рпба у воду, кртица у земљу а јелен напред. Ама терет се није ни номакао. То би био трећп знак утопије. Овај је жнвот проФан. Слоб. зидарн оће да га замене иовим, чистим и узвпшеним жцвотом. Па ипак они примају ово данашње уређење. овај облпк владавине ову веру. А гоне морал, који је с њнма чврсто скопчан. Може лн то битн ? Свако друштвено стање има своју меру, којом одмерава ступње доброте. Може ли се преиородитп свет у овпм теснпм, уским границама, у којпма су људн упућенп да један другог батинају, ломе, гоне и нападају. Јер много зла потиче од системе Остане ли она — заман је шнритн морал, јер ће га свагда претрпати животна борба, надражена социјалнпм поретком Отуд долази, да морал слоб. зидара постаје ситан, уличкн Он не узвишава човека над себпчним тежњама, нити му развија социјалне ннстннкте. Он га Филистарски поучава да не краде, да не пожели туђу жеиу, да не говори богохулне речи. И још нешто. Да се покорава законнма земаљскнм15 ДЕЛО