Delo

226 Д Е Л 0 Па и онима, који су рђави, и такима, који крче пута разврату и оним, који као да нуде на зло. Таког морала спти смо н сувнше, јер пам га п силом намећу. Али он никад није ни препородио свет, нити га к срећп довео. Тај полициски мора1 добар Је само за угњетаче, а угњетеип бн желели мало ширу јаку и више гаранције. То је четврти знак утопије. Алп најбољи доказ лежи у тајнама слоб. зидарства. Оне су иекад бнло мало и потребне а мало их је прихватила природа л>удска, увек склона Формалитетима. Прошло је много времена а жуди се отресају тајпи као нечега смешног и нзлишног. Нрактични неуспеси слоб, зидарства нагнали су га, да се Јаче прпжубн својим мистичким обредима. То, што је некад бпло спорсдпо средство, постало је сад ци.в. Одбаченн од живота; без утицаја на ток његов; без моћи да своје спове реалишу — слоб зидари држе се свОјИХ тајни, јер им је то једино, што им је из прошлости заостало. Да, једино. Иначе друштву за цело треба реформатора. А.ш то нсће бпти ни Фантастичне душе са њиховим наивним погледима на друштвено уређење, са платонском њубављу к моралном преображају, са Јаликовањем над профаношћу животном н простим жел>ама, да свет учиие срећним. То не! е бити ни сва хетерогена група, састављена из најшаренијих елемената друштвених, са својим буржоазним тепденцијама, својим неостварљивнм мирољубљем и неодрећеним симпатијама. *Људи, којима је одрећено да мењају лруштвено урећење неће иодизати док не поруше, нити ће лиги морал у сред разбуктанпх страсти. Њих друштво чека и они ће се показати. * Књнга брата Ср написана је лепим стплом и јасним пзлагањем. До ње није никакве кривице, што прастарп обредп и загонетне тајне не могу препородити свет. ј. Ј1родА§гаг\уезеп шк1 А§гагроШлк уоп Ас1о1Г Висћепћег^ет 1 п II Вашћ Ве1р 1892. „Под аграриом политиком разуме се збир свпју оних начела, којима се држава руководи при своме старању о пол.ској привредп.* За утврбењем ових начела потребно је на ирвом месту знати све оне услове ол којих зависи ступањ културе привредне у тренутку, кад држава буде доносила или укидала какав аакон. Без тачног, потпуног познавања тих многобројнпх услова, старзње о привреди не само што не доносп никакве користи, већ и знатно уназађује, ремети онај спонтанн развитак, који јо,ј је својствен. Иовнавање данашњсг привредног стања једне земље тражи, да се пспита на првом месту технички склоп пољске привреде, ступањ савршен • ства свију онпх елемената, који улазе у обраду земље; да се покажу све