Delo

Д Е Л 0 227 оне многобројне справе којима се земљорадник служп; да се изнесе шта употребљује да интензивише, како свој рад тако и плодност другог чиниоца — земље и стоке. Треба показаги у ком односу стоји ступањ техничке културе у томе тренутку према ступљу техничке културе у најразвијенијој земљи привредној'па онда у ком односу стоји данашњи ступањ према оном пре 50 лли 100 годин.х; отуд извести брзнну усавршавања привредног и потражити узроке застоју или напретку. Тако се са техничке културе прелази на културу д]*уи1твену у опште, јер у овој леже услови привредног развнтка. Друштвени услови за напредак привредии двојаки су: једни више психпчки, други више материјални. Треба испитати у колико психнчка атмосФера тога друштва утиче на напредак или назадак приврсдне културе, и колики је у томе утпцај школе и цркве, два важна данашња чиниоца а колики би он према општем културном развхДу могао и требао да буде. Одовуд се прелази на опај внше материјални део друштвени културе п аегов утицај на привреду. Испитује се о|»гански склоп друштвепи, број и расиоред класа у њему; утииај економски п политички једне класе на другу па и на цео привредни живот; у колпко )е тај распоред — бро.јни и просторнп — у стању да ојача или ослабп привредну интензивност. Показује се у колико тај данашњн распоред класа, зависи од опште историјског развпНа, а у ко.шко се опет на њега може утпцати путем закона и произвољних друштвених установа. Овде спада, да се испита, у колико тај унутрашњп економски склоп зависм од спољашњмх сила, од блнзине или удаљености какве ту^е економске једннпце — државе и у колико се утпцај њен може неутралисати паметним пограничним мерама Све је то теормскн део аграрие нолитике Ту долази још да се опмшу и изнесу у узрочној друштвеној вези нрема тадањоЈ култури, каквих има привредиих установа, које раде на унапређењу, развићу иривредне иитензпвносги; у ко.шко те устаноне. са развићем културе имају услова за опстанак, а у колико се оне тек силом одржавају. Овде разумемо дакле разне облике крелито, задруге, устапове за ширење пољопривредног знања. Оце се проучавају како у свом историском развићу, тако, п у њпховој дапашн.ој вези. И једном п другом треба обратитп нарочиту пажн.у. — Када су се те установо довољно органски нспитале, показује се колико оне одговарају сувремепом друштвепом развићу, у колико су у стању да се још трансФормпшу и.ш у ко.шко им је нова друштвепа средина неповољиа. То је у кратко матерпјал од кога Ке државник дч подиже ону зграду што се зове аграрна политика, и сав тај матерпјал обухватио је огшшрно Бухенбергер > ирвој и једном делу друге своје књиге. Похпто је прибрао п средио снеколику гра!)у о данашњем стуињу културе и о ступњима, којн су му претходи.ш, оп ч-орму.шше неколико наЈопштијих начела за аграрну полптику, најопштнјих, јер сва начела записе од средипе у којчма ће да се прпмењују. а ове су потпуно различне. Оп нзпосп општа начела хипотекарног и личног кредита, показује, који је облик где иовољппјн, говорн 15*