Delo

228 Д Е ЈГ 0 о зеленаштву и узроцима његовим ка и о начипу којим би се он сузбијао, излаже облике личног и имаовног оспгурања сељаковог — нарочито је интересан део о осигурању стоке и усева; пребраја све оио што треба имати на уму ири овом осигуравању; најпослв говорп детад.но о свима облицима кооперацпја п о начину да се оне на селу учврсте Све је ово попезато, све то чини један велики органски склоп, о свему томе не можемо ни приближно да говоримо у оваквој једиој бедешци. Мп изнесмо само одељке овог великог дела, узајамност њп.чову, а на само дело упућујемо све оие, који се интересују о овој важној гранп државне науке. СЕОХ ЕОХЈ88ЕТ, Е а д и с 8 11 6 п с! е 8 п а Т 1 о н а 1 Н е 8 (I а п 8 1 а р е п 1 п 8 и 1 е (1 е 8 В а 1 к а п з. У јулској свесци „Хоиуе11е8 о'еоотар1п^ие8И за год. 1892. написао је 1.еоп В,ои88е! чланак, у коме раеправл,а, на основу својнх личних проматрања, једно пнтање од великог интереса за нас Србе. Питање то, чнје решење ие може се сагледати ни у далекој будуКности, — народносно нитање на Балканском полуострову, било .је предмет о коме су многи писали н решава.ш га иа свој начнн. према својим личним симпатијама, с погле дом на интересе свога парода, а често с погледом п на своје лнчпе ннтересе, Питање је, нема сумње, од велмке важностн и за нас Србе, становнике Балканског полуострва; оно је питање иаше оудућпостн, од чпјег правнлног решења зависи многи важни пнтерес наш од чпјег решења, на послетку, завпсп опстанак наш. Само то довоњно би било да сврати пажњу на овај чланак ВоизбеЕа те да га бар у најкраћим потезима саопштимо нашим читаоцпма. Ово чпннмо тнм пре, што ,'е иисац озбиљан познавалац предмета о коме пише, н што објективиост [веговог писања стоји ван питања. И ако можда по пекн [кегови закњучци не бп могли да издрже критпке, ипак му се не може пребацити непознавање предмета н субјективност. * * * [Јо мишњењу писца индивидуализирање [[арода на балканском полуострву почиње у првоЈ половини овога века. До тога доба сви су они сматранм за Грке, а за Бугаре и Србе само онп, који су становали између Дунава и Балкоиа (Буг) и у Шумади.ји, долини Мораве и Тимока (Срб). Узроке томе он налази у јединству вере и црквеном поглаваритву, умешност, активности и интелегенцији Грка што је све учиннло те грчки језик постаје званичан језик за Хришћане у европској Турској. Појавом Србије као независне државе слабн та хегемоннја; Хришћани у Турској обрћу своје погледе пуне наде, на њу, алн слаба и немоћна, она не може да учини ништа што би ту надмоћност појачало. Српска влада нс чпнп ништа да оснажи и поЈач;1 те наде. Ме1,у тим на позорницн се јављају Бугарн, задобијају кнсжевину. а доцније прошируЈу своју територију нрисвајањем Румелнје. Па место Срба ступају Бугари, који, вештијн од Срба подижу