Delo

Д Е Л 0 229 школе, задобијају егзархат, чиме се Маћедонцн ослобођавају од патријархата. Међутим ниједан народ не напушта своје асиирације. Бугарп хоће Велику Бугарску, Срби Вел. Србију а Грци Вел Грчку. Изложивши н.нхове границе писац вели, да се из тога види, кокав би ужасан метеж и неред настао, кад би сваки од њпх пристунио остварењу својих тежња. Говорећи о народима који живе на бал. полуострву он налази да осим чисто српских и бугарскпх крајева има и других Словена, само им је •број тешко одредити, јер званична турска статистика не одваја Словене од других народиости но их дели на Хришћане и Мусломапе За Маћедонију поуздано се може тврдити само то, да је ту мешавина популација, алп је сигурно да има пола милијуна Словена. Прелазећи на питање, колико би који од ових народа имао основа да са етнограФског гледишта иолаже право на ове покрајине у свропској Турској, он налази да Бугари, покоривши Словеие, који су живели између Балкана и Дунава, претворише се због своје малсброЈности у Словене, оставивши им само своје име ,Бугари“. Бугари не могоше модификовути етнограФСки или моралнп карактер ових Словена. С тога Словени на југу Балканског Цолуострва имају право на сопствену аутономију. У самом типу Бугарина и Румелијота има ве.шке разлике. Док је први тром, груб, неповерљнв, други је окретан радљив отворен. Што се Срба тнче они би могли тврдити да су Маћедонцн Срби само онда, када би, осим онога, што су им Маћедонци једнаки по крви п пореклу, били са њпма у политичкој унији. Грцч би иак били чудновати са својим захтепима, јер би били незахвални, кад би оне Словене које су позвали у помоћ назвали Грцпма. Ц{>ема свему овоме, писац тдзводи закључак, да народи балканског <■иолуострва, док се не докаже иротивно, не ирестављају никакво етнограф■ско јединство. Даље Срби и Бугари позивају се на за.једницу у језнку п песмама са Маћедонцима. Ппсац палазп да су Србн и Бугари гране једнога нстога стабла народносног, те су по томе и обележја Филолошка и литерарна нста, те је и природна сличност н у дијалектима (а језнк је словендки) и у песмама р.елика. Еопззе-1 се даље пита: да ли топографија балканског полуострва утнче на СК.10П Јелног великог политичког јединства. Ланац Балкана са јужним планинама Србије дели Балканско полу•острво на два дела: севернп и јужни. Северни је самом прнродом окренут централној Еоропи — северу; а јужни нз нстог узрока југу. Према овој прпродној диепозицији и све тежње и иитереси екоиомски иду тнм истим тоном. Сам је јужни део подељен прпродом на два дела : Тракију п Маћедонпју Тракија је упућена Маричином долнпом ка мору до луке Дедеа•гача, а Маћедонпја Взрдаром на Солун. Тракија је гвозденнм путем упу-