Delo

230 Д Е I 0 Нена и Цариграду, а Маћедонија двема гвозденим путовнма отворена Србији п Старој Србији, те тиме и Евроаи. Пма још један, адп неприроднији пут, који снаја централну Европу са јужним делом; долином Нишаве ка Софији и Царпграду. У Нишу се сусрећу други и трећи пут, а у Скопљу први н други. Ниш н Скоиље су врдо важпе тачке економске, али не мо • рају и политички то битн. За Веоград би се могло рећи да је једина важпа тачка на целом иолуострву, која би могли бити заједнички економни центар. Али би он опет у политичком погледу био искључен. СоФија би то још маше могла бити Грчка је пак својим планинама одвојена од Маћедоније,. и ие треба јој више од садашње територије. Према свему овоме писац долззн до закључка: да балканском аолуострву педостаје и ариродно и етнографско и економно јединство• интереси свију покрајина разилазе се Вел. Бугарска Вел. Србија,. Вел. Грчкау то су илузије, које немауу никакве озбиљне реалности. Утврдивши ово, писац вели, да кад би Турци билп истерани еа полуострва, онда би се само на овај ппчин могла схватити политичка конституција Хришћана : 8 и г з е В а 1 с а п 1 <} и е, КОнфедерацИЈа аутоноз:ннх провпнција, без хегемоннје. Ово су мишљење, по писцу, истицали многи, и сви мпсле да је оно једино разложно, једино сабразно конФигурацпји земљишта, развпћу економских ингереса и истинитим традицијама расе^ Б а з XV е 11о а 1 8 V е г ћ г е с ћ е г и п сГ Р г о в 1; 1 ћ и х г 1; е. АпћћгоЈкћо^рзсће ВћисИеи §едтиш1ећ аићепге ВагзћсПипо-с!ег В1о1о§де иис! Рнусћо1од-је с!ен погта1еп ЛУеЊез: — уои С е з а г е ћотћ го зо ипс! (Ј- Р е г г е г о: аићоизпће ХЈећегзећгипо; уои Г)г. тес1. М. Киге11а Натћиг^ 1894. Нре кратког времена, иод датумом од 1894 годпне, изашло је у немччком преводу дело, чији натппс I оре исппсасмо. Нз овога интсресантног дела, које заслужује пажњу ие само криминалиста ,по Фаху“ но п сваког ии телигентног човека — доносимо читаоцима »Дела* предговор г. Дамброза, који гласи : Према резултатнм I новијих испитивања на пољу криминалне аитропологпје студија о жени у злочину м нроституцнји, оснпва се на Фактима,. која су у стању да одрже победу у борбн са нашпм априористнчким иротивнидима, који, у место чињевнца, изпосе само неке силогизме и дијалектику... У раду своме нисмо моглн доћн брзо до дсфипитивног рсзултата у смислу правмлног и логнчног појимања стварн, о којо.) је овде реч. Верап максимама, које су ме за време целог живота руководиле у раду, ишао сам Гез страха за Фактимз; ишао. сам п онда када Је изгледало да ће ме она одсестн на странпутицу. Успех иије пзосгао, јер, при склапању материЈала, све опе привндие противречности, па којн смо у раду своме наилазиди, с.шшо се у једну це.пшу, у леиу н јасно одрећену слику. У ночетку скупљања материјала,