Delo

250 Д Е Л 0 да су писане пре ‘20—30 година. Разлог и извор налази се свему у оним делима по којнма је Рамбо радио; алн не можемо нрећутати да је не само наша него и туђа научна кљижевност (ннр. руска) нружала писцу довољно пута да дође до истине. Све нам је ово у толико жалпје, у колико су нас одељци у првом делу (Без Оп&тев) били у гдавном добро задово.нили. Надајмо се да ће трећа и остале кн.иге загладити овај утисак те да ће дал.и оде.нци о Србима краеити ово дело онако исто као што оно само краси Француску књнжевност. Дело се нродаје у евескама од 1 динара. Ми га препоручујемо свима, којн би ради. били проширитн своје историско знање. — Ре<1а§о§1ја IV- Роујезћ рес1а§о»1Је. 8аз1аут 81јеран Ва§апсек, рго1езог 1 ^1алгп1 исИе1ј кг. исНеЦзке кко1е и 2а§ге1ш 1 ргалч с1ап ћгу. ре<1а§'. кпјтеупо^ зћога.. 1)гп^о ргегаЛјено 12<1аије. 2а§гећ 1893. Хак1а<1а ћгу. ре<1а&. кпј1геуно^ гћога, Т18ак Каг1а АЉгесМа. 81г. 430 1 8°. Сшпа 1 Сог. 20 поу. Свакако међу најглавније педагошке радове Басаричекове спада његово повећедело „Педагогија“, које је изашло у четири књиге. Градиво је лепо уређено, особито' историја педагогије, који део може занимати сваког образованог човека. Књига заслужује сваку пажњу. Основн и предћли самоуправленјл, опбгтђ критическаго разбора основнихб вопросо†мћстнаго самоуправлешл вђ законодателЂСтвћ важнћишихЂ европеискихЂ государствв. М. И. Свћшшшова, приват - доцента Имп. Сиб. унив. Петроград 189-2. године. Иитања. која су предмет иепитивања г. Свјешникова у овоме делу, врло су важна за нас. Новим Уставом је нашем народу дато право на потпуну самоуправу, а специјалним законима о општинама и о уређењу срезова и округа детаљисана су начела, која су данас у основи тој самоулрави. За ово кратко време од како је уведена самоуправа не само у општинама, него и у срезу и округу, показало се да има много што шта у тим законима, што би, у интересу напредовање народнога, ваљало изменити. И ми данас стојимо пред неколико отворених питања, која су потекла из ове потребе за изменом. Што нарочиго нрепоручује ово дело г. Свјешникова, то је покушај, да наоснову упореднога изучавања законодавстава у погледу самоуправе код свих европских народа, изведе што је могућно иотнунију теорију самоуправе. Основни резултати до којихједошао своде се и]шб.шжно на ово: решавање питања о самоуправи зависи, ире свега, од тога, шта је самоуправи задатак: адмицистрација или и послови економске природе. Писац је за то, да се органима самоуправним остави да врше оба та задатка, јер, по љегову миш.пен.у, компотенција варошких и сеоских општина не треба да истиче из нојимања да су те општине искључиво економска удружења. За тим нисаи тврди, да распоред административннх послова у општинама не треба да долази од надзорних власти него да истиче из законских одредаба, јер су државне установе и онштине, по мишљешу пишчеву, једне и исте државне власги, која је различна само ио организацији али не н ио компетенцији. Организација самоуправе мора бити изведена на основу изборнога начела; законом се одре],ује количина и каквоћа представништва. Државна влаег нма само право конгроле, а не и туторства. Правилност иак контроле мојцс бити обезбе),<*на само тако, ако су судови незавнсни, јер, ако се хоће права контрола над самоуправним пословима, мора се пазити, пре да ли су онисагласни циљу, него да ли су сагласни закону. На овим начелима заснована, општина ностаје спона између друштва и државе.