Delo

Д Е Л 0 251 1|’оеиугеДе2о1а. 8а уа1еиг зсГепШчцие, тога1е е! §ос1а1е. Раг А и ? и § 1 е 8 а п I е V и г. Стр. 124, 12°. Признајући Зо.ти неоспорно велики таленат, дар за посматрање, сјајан стил и скуп подобности, помоћу којих он уме да задахне жнвотом све чега се дотакне — писад снори његову претенсију да својим романима служи науди, моралу, друштву и да потпомаже студије психолошке. Науди не елужи с тога, што онн који су је жењни неће је тражити никад у романима, а они пек који за науку не маре нрелазе преко општих п непотпуних научних истина. Моралу не служн с тога, што су, по његовнм романима, којима су у основи законн о наслеђу, злочинац и невањалац неодговорни за зла што их учине. Друштву не сдужи с тога, што лица у његовим романима, и ако осете кад год грижу савести, осете је често физички, без икаква утицаја свесне радње. Осим свега овога писцу се не донада натурализам Золин, који тежи за реалном репродукдијом живота, не плашећи се при том ц онакнх поједнности, од којих ми бежимо. Спјсе 12 ргјшогзко&а та1о§га(1зко§а г 1 V о I а, пар1зао Ј. Бга2епо\чс. 8епј. 1893. Стр. 217, 8°. Цена 80 кр. Још као университетски ђак Драженовић је привукао на се иажњу повећом прнчом Сиромах Јанко, а доцније су му радови показали, да су доиста оправдане биле наде, које еу на н. полагане. На и међу овнма, што су скуп.кене у ову збирку, има нх које доиста заслужују свако признање. Овима је предмет црпен из жпвота становннка омањих градова приморских, којн писац добро познаје, па је с тога и умео онако верно насликати рад н невоњу, који га одликују. % Еигоре роППцие, раз ћсоп 8еп1ирегу. Од овога је дела изашло до сад 4 свеске, у којима се говори о Немачкој, АустроУгарској, Бугарској, Белгпји, Данској, Шпанији и Енглеској. Говоре!.!! о свакој од овпх земања, писац прво аналише њихове уставе, а за тнм износи потпуну слику политичког положаја, какав је данас, бројну снагу и тенденције појединих партија, важнија пнтања, полптичка, економна и соцнјална, која су на дневном реду, кратке биограФцје важннјих политичара, а тачна библиограФија журнала и периодичких списа еамо допуњује целокупну слику. Који се год бави о политици, с коришћу ће моћи прочитати ово дело. М в д в л р ц и Славлне в б и р о ш л о м б. ИсторическЈл справки о славнзмћ вб гоеударственнон жизнн Угр1н проФесора К. И. Грота. Варшава. Овом најновијем делу познатога проФесора варшавскога университета, К. Ј. Грота предмет су питања, која су од непосреднога интереса за нас Јужне Словепе. 0 одношајима Словена према Мађарима и о утицају ових на судбину Словена К. Грот износи мишл.ен.е, п])отивно ШаФарику, Палацком и осталима, да је најезда мађарска била по Словене корисна, јер их је сачувала о германизације. Да ово докаже, писац улази у потанко описивање свију прилика, који.ма се одликовало то доба, у коме су се Оловени и Мађари заједнички борили нротиву Германаца. Кулгурно јачи, Словени су својим утицајем (етничким, културно — националним, религиозним, иросветним н политичким) допринели у многоме, те су се Ма1>ари могли одржати у средини евроиских народа. ХнљадугодишН.а историја, дакле, кад се бол.е проучи, упућује Мађаре, да са више предусретљивости излазе на сусрет жељама Словена.