Delo

ПРПЧА 0 ЏЕДАДПН-БЕГУ П ТАШСЛП 267 — Видите, чим изађе на капиџмк из ове авлије и њене очи нрво сретну развале оних сјајних дворова, где је некад била сила, а сад, нема леба да једе. То је мора болети па за то и не излази често из куће. Незгодно је што баш овде седи. — Прича ли кој иут што о своме греху, о убиству детета свога ? — Никад ни речи, али, ево већ толике године, па и дан данас иде сваке суботе на гроб. — А од чега се издржава? — Има у Битољу неког рођака, унука, шта ли је Он тамо радп трговину, зове се Стеван Испир. Њему је, кажу, дала оно што је вреднога имала код себе Он јој шаље 40 до 50 гроша месечно и мучно живи ове последње дане. Од тог плаћа и кирију и једе и одева се и лечи се. — Па добро, има ли пријатеља, иде ли код кога? — Ето, доходи код моје мајке. Њој Ташула прича многе ствари

— Хајдемо твојој мајци! А кад сам био августа месеца 1892 године у Охриду, хтео сам да бар ову прилику не пропустим да се састаием са Ташулом. Било је доцкан — сахранили су је марта месеца. Силан се, кажу, свет, гга чак и из околине, слегао. 11 Хришћани н Турцн на и Митрополит охридски, — отнратише лепу и грешну Ташулу у нове дворе. р. Нушић