Delo

ШИЛЕРОВЕ Д Р А М Е 339 сам Фијеско мора да му се диви и кличе: ,,Мп8&1;’ Гсћ сИезеп Мапп. егб! 8 1 и г 2 е п, ећ' Гсћ 1егпе, с!абб еб бсћ\уегег 181, Шш хи о'1е1сћеп ?“ (Зар сам прво морао да срушим овога човека, пре но што научим, да је теже оити њему сличан V 1). 'Баиетино Дорија је пустахија, коме ништа нпје свето, који ништа не поштује, већ само тежи за влашћу, ради које с непријатељима своје отаџоине склапа савез, те постаје издајником. Он је човек, који ради противно свакој врлини, те његова смрт и не може да иобуђује ичије сажаљење. Ломелин, његов савезник, чини све само да је у Ђанетиновој милости, да постане прокуратором и да дође до власти и утецаја ; напупгга га пак, чим је пао, и моли противнике, да га поштеде обећавајући им, да ће прећи к њима (У 3). То је карактер, који се често налази на дворовима и који се у то доба искључиво налазио на дворовима, те је са свим конкретан, готово најконкретнији. Црн и, Хасан врло је погодна личност, која својом окретношћу у свему убрзава радњу и сву драму врло анимири. Врло препреден, грамзив и дрзак, не боји се ничега, предузима и пајтеже послове, уме бити врло веран и искрен, али и до крајности подао : он је врло верна слнка оне врсте људи, што је он онако лепо описује (I 9) грофу Фијеску. Асонора и Јулија, ове две женске, имају н овде својих мана, као што Шилер у опште у описивању женских карактера ннје дошао до оне висине, до које је дошао код мушких карактера: на име, он ни сад још није нмао довољно прилике да се с истима упозна. У опште се Јулија у својим мрачним странама слика претерано, и ако је живот женскиња по дворовима у то доба био нешто одвише слободан. Од споредних особа има већ свака по нечега нндивидуалнијега него ли што је то случај с истима у „Разбрјницима“. У сликању индивидуалности нојединих карактера био је ван сваке сумње песник у овој драми већ знагно одмакао. И језик је већ много умеренији и само овде онде избијају још жарки пламени младости, који нам нису баш најмилији. Скупимо ли све истакнуте моменге, добијамо о „Фијесковој завери“ овај суд: Основна замисао није тако доследно 90*