Delo

340 Д Е Л 0 изведена у главној личности као што је „Разбојницима44, неке су непоузданости више мање изазване историјском основом, те тако у неку руку ослобођавају песнике од одговорности. Где је пак песник лично одговоран, налазимо знатан напредак : језик по облику пробранији, израз умеренији, цртање карактера финије, композиција и техничка обрада већ тако одмерена, дајасно сведоче о драматскоме генију. Највећа је пак важност „Фијескове завере“ у томе, што је њоме Шилер први пут иочео узимати историјску грађу, што је њоме постао прави вештак и дао диван пример, како треба обрађивати историјску грађу. Публика ову драму ни из далека није примила онако одушевљено као „Разбојникеи, што никако не значи, да је мање литерарне вредности. Овоме хладноме пријему узрок је у страној грађи и нешто чудноватој радњи за Швабе. Шилер је сам најбоље осећао тај узрок, када је писао своме зету Рајнвалду : „Беп Пезсо уеШапс! с1а§ РићНкшп тсћ4. РерићНкат§сНе РгеНшН 181 ћгег гм\ НапНе егп 8сћа11 оћпе ВеН.еи1ип§\ е1п 1еегег Иате. 1П с1еп АНегп с!ег РННгег Шевб! ке1п гбпшсћеа В1и1 .... ГАе Маппћеппег 8ао'еп, с!аб 81иск луаге у1е1 ги о’е1ећг! Гиг 81е“ (Фијеска публика није разумела. Републнканска слободаје у овој земљи звук без значења, празно име, у жилама становника Пфалца не тече римска крв.... Манхајмци веле, да је комад сувише учен за њих. — 5. маја 1784.). Али је драма и тада још имала својнх обожаваоца, као и данас, чему су најбољи сведок речи Кларове : „Четири године доцније, 1787., удубљује се највећи владар свога времена у спев сиромашнога младића из Бауернбаха: Јосиф П, не љубитељ позоришта, али владар, који осећа сваки удар била овога света, својеручно обрађује „Фијеска“ за своје дворско и народно нозориште у Бечу. Тако се сусре1)у на најчудноватијим путевима геније човечанства, н велики владар иде са песником, који не иде са сваким владарем... КралЈСвине и републике од тога су времена постале и пропале, и још једнако шуми бујица актуалности кроз дворану, када „Фијеско“ грозничавим ђеновским грађанима очигледно иреставља све стране различних државних владавина“ (стр. 100). * Шилерово бегство било је за њсга врло судбоносно. Онје бегство био узео олако, пошто се надао, да ће у Мајнхајму