Delo

351 РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ Г10ЈЕЗПЈИ Кпд сс пмају иа уму приднке опо!’а добо, ппјс тешко погодити, где треба тражнтп узроке овој појавн, којом се доиекде може објасиити у то доба осетно отстуиање од традицпја Бранком завенггапих. На прво место додазп шкода, којој је једпа од најважипјих сврха бпла будптн у ученнка љубав према старини, а у њој су се највпше ценида н проучавала дела несннка п беседнпка и нз њнх се црпда правпда, која је, но ондашњем кривом разумевању, требадо само како треба нзучнти, на да човек може постатп песнпком. Улазећп у живот, васпитаницн су тадањпх шкода упоспдп у њ, покрај љубави према ноезпји, и то перазумезање, због којега су многп биди н осталн дошп стихотворцп, н ако су, нрема својпм нодобностима, моглп битп кориснп радници на ма којем другом пољу људскога умнога рада. Стање нак, у којем нам се парод у то доба налазио, само је још впше нотхј ањнвало љубав нрема поезији. Догађаји којн су дошли за 1848 н 1849 годином далн су необичап подет пробуђеној п тако јасно маниФестованој нацпоналној свестп. Сведок су томе оне жпве тежч е и осећања које су оживљавале тадашње наше друштво, потстичући у њему најлепше иаде на срећнпју нацпоеадну будућпост. А такво је стање, впдели смо, таман подеспо, да изазове јачн развитак лирске ноезије. Не нзгубимо дп из впда, оснм овпх, још и тај Факат, да је и сама нопударпост Бранкова, навсла мпоге да пођу његовнм трагом, оида смо, чини нам се, доста јасно указадп узроке оној маиији за иеспичком сдавом, која је већнпу тадашњнх песника омела, да правидно схватс, прнхвате н даљс развију што је у Бранка било добро, ие губећп, разуме се, ирп том нз вида нп захгеве својега доба. Ако је судити по песмама, које су се у то доба штамнаде, утицај Браиков на тадашње паше песнпке није бпо толико илодан, кодпко је био јак. Свн су готово хтели да невају, алп је врло незнатан био број оннх којп су, ма н песнгурним корацпма, умели ићи стазом, коју је он утр’о. Шарепило које је пре Бранка влададо у несннккој нам кпжевпости, ие ирестаје, него је готово да се прегвори у хаос, у коме се не види нп одређеп правац нп разумевање опога што је поезији суштпна, а да п не говорнмо о задаћама што нстнчу пз одпошаја у којима треба да је поезнја према жпвоту. Тек се иред крај иедесетих јавља, да одмах у почетку шесетих годппа за навек ирестане, крптика даровитога Еосте Руварца, који је показао н правилиога схватања онога што је ноези.јн суштпна п уметничкога осећања за оно што је у поезији депо. II акогаје нрерапа смрт у брзо отргла од нослп, за којн је нмао тако миого п дара и воље, онег је уснео да н за тако кратко време иа делу иокаже. од коднкога је значаја објективна критпка за правилпо развиће дирске поезнје. Њему има да захвадгт г. Ст. Новаковић, што пнје остао дош песнпк, пего је иостао одличан научшш. Крптнка, као што је бнла Руварчева, бпда је пасушпа потреба за оидашње иаше књижсвне ирплике, Њепа је ио.јава,