Delo

РЕЧ ДВЕ 0 ЛПРСКОЈ ПОЕЗПЈП 353 читпје исказано, најпскреннје проосећано све што је, у доба кад су иевалн, падом илп страхом, болом илн веселошћу испуњавало душе бољих пм сувременпка. Нарочпто се у овом погледу одликује Змај, у чијпм је је песмама највернпјп одјек свега шго је потресло српско друштво за време од трндесег и впше годпна. Дела су ове двојпде песника, према овоме, најбоља карактерпстнка доба у које су живели. На њнма се може јасно да впди не само како се развијала наша повија лнрска ноезија. него п кроз какве је мене пролазно друштвенп нам жнвот. Ако се кад год у књпжевности буде тражио материјал за суђење о стању, у којем нам се народ налазно у другој половнпп овога века, — будућн ће се историк немпновно моратн зауставптн на Змају и Јакшнћу. Значај њихових песама није само у томе, шго су оне омилпле и у многоме допрпнеле да се у пароду нам одомаћн уметничка поезпја — у њпма су, то је важно пматп на уму, ожпвљене заборављене традиције. Будућп правп песннцп, онп се, као п Бранко, ннсу туђплн жпвота, него су, баш на иротнв, у њему нашлп нова н богата врела мотпвима својнх песама, у којнма се, због тога, наша лнрска поезија развнја до правих својпх задаћа. Сравне лп се са онима које су нм иретходнле, њихове песме ноказују собом један ступањ, до којега је дошла у своме развпћу наша лирика н са којега јој треба поћп даље. Кад се нма на уму, од колике је штете било осуство праве крнтнке ио правилно развијање наше лпрске поезпје носле Бранка, лако је, према овоме, видетн не само, колнка бп јој бнла вредност, него п каквп би то бнлн захвевн, које би она имала права постављати да на њпх одговоре дапашњи пашп лирскп песницп. Као год Јакшић, и Змај а и пеколицнна од бољих преставннка наше лнрске позезпје после Бранка, који се уз њпх могу спомпњатн, прнпадају у главном исторпјп. Што су моглп датн, дали су, и мучно да се може од њих очекнватн што боље од онога што су већ исневали. На крптицн је да о њиховим делпма изрече суд строг али објективап, неумптан али и правичан. Показати у чем су грешнлн, истаћп и похвалити што је у њих бпло добро, данас је потребно колнко радп исторнјске правде толпко н радп успешнога развпјања у садашњпцп. Данашњп нашп песници треба да нрпхвате пгго је у њпма бпло добро, а да се клоне овога у чем су они грешилп. А у томе треба да им је на помоћн крптпка, којој је нретежнпјн задатак да проучава и апалпше, него лн да осуђује н апатемише. * Којн се I од слаже са нама у уверењу, да је неирекндност у традицијама непзоставна ногодба за правилно развијање лнрске ноезије, мора прпзнатн, да је за оваку објекгавну крптнку неопходно потребно, да је онај који се о њој бавп темељно упознат са Фактпма из исторпје наше поезије посебице, а књпжевности у опште. Ноезпја је, вндели смо, само један од елемепата, којп скупа чпне књнжевност. те се с тога не сме превнђати њезина завнсност од општега стања у коме се књпдклд 23