Delo

354 Д Е Л 0 жевност надази. Ну пошто је поезија, као што смо у лрвом члапку показади, у велнкој зависиостп и од стања друштвепога, које је нотчпњено непрекпдпом мењању, крптичару је, ако му је стало до објектшшостн п напретка, дужиост обзнрати се н па оие захтеве пз жнвота, нрема којнма се мора иодешавати и прилагођпватн, што се од старппа као добро затекло Ове су истпие у наше доба тако иозпате, да ми не држпмо да нам је, без велнке иевоље, потреба позпвати се па Тена, Гија, Брниегјера, Брандеса н остале велнкапе у модериој критпцн. Као и остале грапе људскога умнога рада, п критпка има своју нсторнју, која нам казује разлнчне меие, кроз које је она нрошла у своме развпћу и разлнчие спстеме којн су се, један за другпм, смењнвалн. Давно је већ прошло доба, у које је сстетнчка оцена иотискивала и замењпвала пзучавање осталпх ногодаба од којих једном делу завнсп вредност. II крптика но казује тенденцију да прпменп у нспптпвању нојава књпжевнпх методе, које су усвојене у осталпм наукама. II те се тежње све то јасније изражавају, у колпко се впше шпрп област научнпх задобпгака Превпђатп захтеве, што их моредпа крнтпка пстпче, данас већ иптп могу нптп смеју онп којн би били во.бнн носветитп се изучавању ма које гране књшкевне иродукције, јер бц то зпачпло да се непозванн илећу у носао за који пм педостаје неопходне спреме. Имајућп на уму овај ппз паномена о развпћу наше лнрскс поезије и о иотребп да се рад нашпх новвјпх лирпчара ио заслузп оцени, мн смо, са правпм задовољством, ирихватили глас, да г. Бг. Љ. Неднћ спрема читаву студију о нашој повпјој лпрпци. И ако ппсмо пмалп према чему суднти о његову познавању паше новс књпжевностп, мп смо се пнак, зпајућп г. Недпћа као проФесора, надалп да ће он уметн одговорпти свнма захтевнма, што се траже од опнх којп хоће да нншу добре књцге н објектшше оцене. Појава његове књиге, коју смо с нестрпљењем очекивалп, била је, доиста, од доста јакога еФекта. Мј да је прнлпчпо скептички прнмљена, опет се о њој свуда говорило, а то је већ добар знак, да је успела — привућп пажњу на себе. Многи су пмалп но што шта да јој замере, алн се, покрај тога, у јавности чула само похвала. Изгледа као да је нарадоксалност многнх тврђеља г. Недићевих, задавала страх свима којп су пмали протнву њих што да нзпесу. А ово је страхоиање бнло у толико јаче, у колпко је бпла већа смелост са којом су пстнцана. Као добар психолог, г. Недпћ је зар п рачунао па утпцпј ове смелостп, кад јс покушао да кудп што свн хвале, упижује што сви уздижу багателнше чпме се свп одушевљавају, често пута без пкаквих стварнлх разлогл, којмма бп своја тврђења ноткрепљнвао. Кад се уз ово нмају па уму п политичке нрплике нашега доба, које хоће да уплиће полптику н тамо где јој нпје места може се објасшггп, зашто је књпга г. Педпћа напшла у наше публпке одзив бољп него што га је својом садржипом заслужнвала. Ипчим се — да узмемо једап пример — не може оспорптн Факат, да Л. Костпћ, као песппк, стоји ниже од Змаја. II опег су сви,