Delo

355 РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ ИОЕЗИЈИ који су имали разлога бити еезадовољнн политнчкпм држањем Змајевем, нрпхватнлп са похвалом књигу г. Недпћа. замерајући, јој само оштрипу суђења о Костнћу. Неправда Змају учпњепа нп мало их није дирала. Колпко таква оцена вредп у очнма људи, којима је пстпна највећп прнјатељ, пе налазамо да је вредпо н говорптн. II сам г. Неднћ, уверенп смо, увпђа, да се таквпм похвалама нема рашта попоситп. Да је нак у његовој књпзн бнло доста места која пе бп могла пздржати крптпку то су свп увпђалп, али се мало њпх иодухватпло посла да пх обара. А то је много прииомогло, да се о г. Недића подобностн да буде компетептан судпја у пнтањима лптерарнпм створпло мпшљење, о чпјој каквоћи најбоље сведочп то, што се он ностојано налазн међу онима којпма наша Академија поверава да оцењују дела, што јој стпжу за награду. II само с тога што смо воднлн рачуна о овоме мишљењу, забавилн смо се у првом члапку тако опширно пспптпвањем развпћа лирске поезнје, јер смо хтелн, утврдпвшп пре свега своје гледиште на ову врсту ннтања, да покажемо јасно захвеве, о којпма је г. Недић, кад се већ прпхватпо да критички пзучава нашу повију лприку, морао водптп рачуна, а ако му је донста стало бнло до нстппе, објектпвностп н напретка нејаке нам књижевности. II ако се писмо дотицалн нарочпто књнге г. Недића, опет нам се чнни да нам неће бити тако неосновано падање, да смо по реднпм путем, довелп у питање оправданост многих разлога, на основу којнх оп устаје са пепојмљивом жестппом противу ноезпје Змајеве. Ми ћемо се, у осталом, иа њнх јотп једпом вратптп, јер пам је г. Недпћ сам дао нежељену прилнку да нокажемо, каквој новршностп излажу своја тврђења опи којп иеком послу приступају са предубеђењима. Да нам тај незахвалан посао олакша, иостарао се сам г. Неднћ. Његова је књига тако пуна очпгледнпх недоследноетн, супротппх плп неосноваппх тврђења, олаких закључака, површппх опажања, нетачнпх објашњења, да је допста п чудно п снмтоматпчпо, како је могла, са оио мало добра што се једва вндп пза ових иедостатака, прнбавитп своме аутору компетепцпју, за коју му, према овоме, недостаје иозпавање пајоснованпјих појмова п најважнијих Факата нз нсторпје наше нове књижевностн. Пре него што пређемо на ноједпне од ових недостатака, нека нам је доиушгено задржати се мало на самом натиису, који, но пашем мншљењу, пе одговара ономе што књпга садржи. Проучавајућп дела поједнннх песника, која су му предмет студмјама, писац се пнје иостарао, да, пре свега, буде па чпсто са одпошајпма у којпма онн сгоје, по облнку п садржинп својнх производа, према својпм претходннцпма и према жииоту, чпје су пх појаве писннрпсале н па невање нотстицале; нсиустно је из вида зависиост њихову /од друштва чијнм су животом жпвели, а нпје се упуштао нн у поједнностп из лпчнога пм жнвота које би му номогле да боље схвати п објаснп нзвеспе црте п њих самих н њихових дела. На је опет за то своје дело назвао крнтичким студпјама, н ако су оне н но облнку п по методи рада само естетичкн есејп. Сам је, дакле, натинс, кад се има на уму садржина, иетачан п — иретеицпозап. Кадје 23*