Delo

362 Д Е Л О пмена но реци, која гтбн своју воду у понорима п зове се у нашем народу увек Сушицом. II отуда у овом одељку г. Маретића има много имепа река, за која јс несумњиво, да нису изведена одпмсна села (као Блато прит. Гасничке Геке, Бањштпца прнтока Мораве. Клисура прптока Тпмокова итд.) Нма н таквих случајева, где Је немогућно ноуздано рсћн коме лрипада нриоритст назваља селу нли рецн. Чнни ми сс, да тада могу доста помоћн проматрања п обавештења ове врсте. У источној Србији готово све мање реке пмају имена извсдена од имена села; због тога и једпа пста рска нма различна имена по селима, кроз која н}»отиче. У Западној Србијн (Шумадпја, Мачва) п Старом Влаху најчешће реке пмају једна, а села друга имена, а није ми познат случај, да једнаиста рска има разна назвања по именима села кроз која протиче. Томе је поглавито овај узрок. У Нсточној је Србији становнпштво новнје,-досељеници и то из даљине (пз Старе Србпје, Влашке итд.), на су од себс почнњали, по нмепнма својпх насеља дали су н имена рекама. Тн крајевн у општс пе воде традиције као западни. Овамо је више континуалности у становништву, а и досељеници нису из даљине, већином су то планинцп, које јс и иначе овуда наводио пут и чешће су „слазпли“ у питомпје крајсве око велпких река и у иобрђа Србије. Тако би ја објаснио горњн нојав, којп је јамачно многпма пао у очи. Нз овога се нримерајош види, како јс тсшко објасиити или нзвести имена река и како јс тај посао у всзи са питањима, која још нису рсшена и веома пх је тешко решаватп. У четвртом су одељку имена реканзведена од имена људских (Авра мица, Бабина Гиека итд.) У нстом су пмсна река и потока, која сама по себи значе какву воду (Морава, Исток, Локва итд.) Плива мноли Маретић „значн пгго вода текућица“. Међу тпм та серска на местима разлива, ражлине услед седра, које нос-и н таложн, те јој је корито нлптко а пшроко. Познато је, да на њој има п слапова. Да јој имо од тпх особнна нс долази? Г. Маретић мпсли, да је речдсок нрвобптно значила „текућина“, н но томе је река Сочапица (д. пр. Ибра) — текућпца.Мсђу тн.Ц, у јужним крајевима нашсга народа (а отуда је баш горњп нриме.})) зову сочаннцама воде, које постају крављељем п отапањем спсга н леда: веровагнпје јс од оваког значеп.а доводнтп назвањс Сочанпцу, која јс још н иланннска река, што је поглавиго таква вода храни. У шсстом су одел.ку ономатоиатска нмена (Клок, Клокот, Крка птд.) У њнх рачуна п Брмуу, д. пр. Моравнце. Та сс рска саетоЈн из двсју : Дуплеша н Паклеша, нротг^с кроз село Врмџу и зове Врмџанском 1’еком. Она бн, дакле, прс снадала у другн одсл.ак Маретићсве поделе. том сслу пма останака од старнјих насеља (један рпмски градић, који је н доцније рсновиран), иа му је пмс можда и страпог норекла. Гдекоја је вода добила имс од којс друго воде Дршвача, Дрпнпца, Ду навац, Моравица, Куиица итд.) У осмом су одел.ку пмона пзвсдепа од имена бил.а (Брезнпца, Дреипца, Глоговница итд.) Исзнам, да лијс цоуздано,