Delo

НАУЧНА ХРОННКА 363 да Букуља (пр. Качера) долази од букве: у Миклошића нема такве дсривацпје (Ор. сК. р. 9 и 10.) Пнтсреено је да Жпча долази од жиго. У деветом су одељку имсиа ио животињама (Дабар, Гламочница, Јагњпло, нтд.) У десетом су одељку имена река пзведена но минералошкнм п геолошкпм особинама (Каменица, Сребрннца, Глина, Пешган итд.) У једанаестом су имена по раздичним особпнама водс бистриии, темиературп (Бистра, Бноска, Блија, Дмчина нтд) Г])ужа бп зиачпло блатна, Језава страшна. Са примерима у Србијп бољс би се срочпло, кад би Крупаја значнло реку краткога тока, а не „малу воду‘ћ Шгира значи јасиу, чисту воду. Пме Тушгпне (л. пр. Нишава) пзводи М. од адјектнва туст који значн широку (управо дебелу) воду. Има глагол натуштпти се (кад се небо превуче црним облацима) п онда бн име Туштина могло значнти тамну воду (загворене боје) Ово бп се вишеслагало и са днЈалектом тога краја. Пме Вапе (пр. Увца) доводи Маретић од ваиај. У нсточнпм крајевнма нашега народа кажу за воде, које пзлазе из нећина п зимн се пуше, да су вапе1) (пуштају иару); не знам, да ли би се овакво објашњење могло ирименити на овај нример нзЈужних наших крајева. Гдекоје су воде добнле име по стварнма, ка које су налик (Багашевац, Брка, Јадар, Косаница итд. Мало има вода названих но ономе, што су на њима људи пачннилн (Жрнавница, Моштаница, Честобродица Гацка). Чсстобродннца је тако названа, што се често броди (газп), н ако на њој нема бродова које су људи начинилп. Она ннјс у поречким планинама. У 14. су одељку нмена река нзведена од речп брег, долнна, шума нтд. (Брегана, Дрежница, Лужница нтд.) II на послстку долазе имена рска, названнх по странп одакле теку (Југовац Снреча, Шунца итд.) Да ли Осредак (ноток у Тршићу) овдс долазн, п шта би та реч значила? ГеограФима јо учннно г. Маретић велику услугу, јер их јс у много.мс ослободио посла, за којп су нотребна п Филолошка знања. Алп је ова тема иеблагодарна, све се у њој често огима од прецизност >, п за то можемо са послом г. Маретића бптп потиуно задовољни, јср су главне групс, које јс установио, таквс, да ће сс одржати. Уиотребљен је готово сав материјал, који је у књигама (иоглавито Милићевићсва Киежевина п Краљсвши Србија п Мишковнћеве радње нз „Гласиика"), а врсди за овај цосао. Штета је, јнго нпје унотребљена наша генсралштабна карта, 1:7о.ООО: она је много богатпја тпм матејшјало.м но све дослдање радњс и иогрсшкс у именима река рсђс су. Не мислпм, да сс с разлогом може но унотребитп за ономатологију — спецпјална карта Аустроугарскс 1:75.000 Нри снимању Хрватске, ДалмацпЈе, Босне, Херцеговпне нтд. паизло се, да се имена тачпо забележе, п њих еу сннмалп пли нашн људн пли маисрн впчни нашем језику. 1) Реч узета од Илача у тим крајевима. \