Delo

364 Д Е Л 6 7. Бг. Сгиз^ау ДУе1§аш;1. Б1е Зргасћ*е Зег 01утр о-\У а1асМеп пећз! еГпег Е1п1е11ип§;ићег ћап4 ипЛ Ееи1е. Ее1р21§. Ваг1ћ. 1888, с. 141. — У1асћо-Ме§1еи, ејие еИто^гарћгзсћ — рћИо1о°р8сће ХЈп^егзисћип^. Ее1р2Г§ Ваг1ћ 1892. с. 88. Писац је овпх двеју расправа нровео око Олимпа, у Тесалији, Епиру, Македонијп и средњој Албанији 19 месеци испитујућн језик цинцарски, олпмпијских п мегланских Влаха, и обе су љегове књнге сређене граматике цинцарског језнка; уз њпх су текстови, прнче и басне. II пред једним и нред другим су радом мање главе, које имају географског интереса. Име Цпнцарпн мисли да се најразложније може извести из њихова изговора броја 5 (цинц). У првој расправл дели Цинцаре на ових пет група: 1. Северна груна у Македонији. Главно мес-то Битољ са 45000 становника, међу нлг а 13000 Влаха. Има румунску гимназију са 13 проФесора и учит ља. Крушево 13000 сг., са 8000 Влаха: основалп га Власи 1740 год.: у околини су његовој чнсто цинцарска села: Трново, Мегарово, Моловишта, Гобсш птд. У јужној су Македонији главна мес-та, у којима има доста Цинцара: Влахоклисура н Невеска. У свима тим местима има основних мушких н женских школа. У планини Караџови има 4 села помухамедањених Цинцара. 2. Цпнцарска насеља у Струми. У Серу има Цинцара, а чисто су румунска места: Рамнс, Пороја, Џумаја, а има Цинцара у Алпстрату, Драмп, Кавали п Саришабану. 3. Цинцари у Пинду. Граде једну контннуалну етнограФСку зону од Смолике до Птама, дугачку 100 кт. са 65 села. Насеље Самарина, под Смоликом, само лети насељено, 15000 становника по грчким изворима, а 1887 год. било само 3000. али је било још много нразних кућа и њихов је број довољан за 8000 становника. Највећа су насеља Мецово и Канаритсс. 4. Олимпска група. Олимнијских Влаха пма свега око 15000; најважније им је месго Влахо-Јивадион, зими са 2000, летн са 3000 душа. У њих су грчке школе п вслики су пријатељи Грка, осећају се унраво као Грци. 5. Албанско-еиирска група, са центрнма Јањина п Мусакија. Власи у Македонији су поглавито трговци и занаглије, а нарочито су иозиати као веште кујунџпје сребрних стварн. За тнм су ханџије, кириџије и пастири. У другој се расправи иисац бави о малом влашком племену у македонској области Моглену пли Караџови (Тамно или Црно По.ве), која је на 3. од Вардара. Та област захвата иростор од станице жсљезничкс 'Бевђсли до Водена. Власи станују овдс у 11 села н има нх око 14000 становннка. Они су већнном зсмљорадници, тим, а и ио типу н дијалекту, разликују се од осталих цинцара. Меглена или Моглена има уираво два. Бугарски је Меглсн котлина, чија сс дужа осовина нружа у правцу северонсточном од села Драго-