Delo

365 Н А У Ч Н А X Р 0 Н II К А мановаца до Фушгана и дугачка је 25 кш., а широк 5—10 кш. Он је ода свуд онвичен стрмим високим планннама, с којнх слазе многн потоци н речице, наводљавају котлину н огичу као река Мегленпца Југу. Жупан положај. плодно земљнште и добра наводњеност чине, те је вегетацпја бујна н плодност ванредна, тако да се трн нут преко године жање. Становници су помаци, врло вредни земљорадннцн. Једном планннском барпјсром одвојен је од њега влашки Меглен, који је такође коглина окружена венцпма Караџове, али има два пзлаза: један на СИ, други на ЈЗ. Она јс мања од бугарског Меглена, једва два сата дуга н мање плодна од бугарског Меглена. Али се овде још довољно гаји свилене бубе н панрнка овога Меглена чувена је по целој Македоннји. Главно је место Нанте (Наћс) са 450кућа. Становници су мухамедански Власи, који се баве о земљорадњи и лончарији. Они свој језик зову „влашким“ противно другим, македонски цинцарчма, којн га зову „агипшпеМе“ (румунским). Ппсац је добро запазио, да сс овде становнпци само по вери нздвајају ц зову Грцима, присталице патријаршијс Бугарпма, присталице егзархије и панистима или папцстанима Католици. Бар ће се наши људи једино по народностн издвајати. Ннтсресно, да ће овде у словенским селима бптн н већнх задруга, јер писац наводи, да у једном селу (Хума) I ма 70 кућа, а 700 становника. Интересно је и опажање, да се нред језнком, који он назпва бугарским, склања п нропада влашки језик Појав који се у нас види и овде је у пуној снази: момци се жене врло младп, од 15—16 година, а узимају девојке, које су по 10 годпна старнје од њих. ФотограФнсао је неколико тииова и редове девојака и момака у пгри: ФОтограФИЈе су врло лепе. Писац је додао другој расправи једну врло прнмитнвну картицу, која знатно одступа у тонограФији и од аустријске н од бугарске карте тих крајева. Нска се места ипак дају идентиФиковати и биће да ихје писац боље чуо и занпсао. Тако он пише Љумница (Дубница аустријске карте). Меглен (Моглен) птд. 8. Ст. НоваковиЛ. Град, трг, варош. К историји речи и иредмета, који се њпма казују. (Наставинк књ. III св. 1) 1892 с. 1—18. Др. К. Јирсчек је у „Наш1е1881газ8еп шк! Вег^\уегкеи с. 44 описао изглед старих рударскнх вароши и њихових насеља. Под градом (Виг^, (нНаЈе, са81е11о), који је обнчно био на висинп, бпо јс трг (1шг§и8, тегсаћгт, МагкШескеп) нлн подгЈ>ађе; нз та су се два дела састајали и остали градовп осим рударских, и Новаковић то иоткрепљује неколиким примерима (за Нови, Габелу, Благој, Мостар, Зворник, Шабац, Бања Луку итд.). Грађанин је у старом језику значило само становнпка градског, из града или нз подграђа, насупрот жуиљанину или сељаку. Од старог нмена град, којс је означавало и утврђење и насеље у њему и око њега, узме сс одвајати трг или тржиште, постаде најзнатнији део,