Delo

366 Д Е Л 0 то со отуд у свима сноменицима, где со говори о трговинп, помињу градовн п тргови Али трговачки се промет вршио и изван градова и вароши, код цркава, на саборима, где су со руде вадиле, путевн састајали, блнзу бродова нтд. С тога јо било сталних (нод градом) п иривремених тргова. Трг се звао п трговиште. Од XIV века се почиљу опи приврсмеин тргови, којп се држе о свечаннм дашша, зватн ианађурима. Крајем XIV п иочетком XV века, ночетком турског времена, ступа на мосто трга у смпслу варошнце и трга у смислу тржишта роч иазар или иазаригите. Ток се од 1446 године почињу већа насеља, воћн тргови. зватп варогиима. 9. Бг. Јозе!' МоЈееКп 111 Ушкоусе. КгГНзсће ћеНга^е 2 и г §■ ео § г а р ћ 1 8 с ћ е п о п о т а I о 1 § 1 е. (Оеићзсће ЕшнКсћаи 4. (4ео§т. и. 84а418Кк 1893. НеЕ 9. р. 408.) Нме Трст (тал. Тг1еб4е лат. Тег^-езЕ, објаснпо јо Ељи у Ношша #ео§тар1пса као да долази од „нлпрске“ речн „терст“— трска. Модестии напомиње, да се Трст нрс досељења Словона звао Тег^езЦ и да се не може онако објашњавати. Исто је тако у Хошша §ео§гар1пса ногрошно објашњено и име Задра (тал. 2ага, лат. ЈаЈега). Јадеру нису основали Солпњанн у VII веку н тако је назвали. Она се помиње још у I веку но Христу. — Даљс обЈашњава имена Бањалуке, Срема и Фрушке Горе. Бањалука значп Банова Лука и назвата је тако ио свој ирилици по бану Кулпиу, о којем су и сад у народу свеже традиције. Ељи је мислно, да то значи Лукина Бања. Модестиново објашњоњс нма п у „К, ес тк-и“ (I, 176). — По рнмској варошп 8ттит (око Митровицо) назват је Срсмом п])одоо између Босута, Саве, Дунава н Вуке. — Фрушка Гора значи Моп8 Егапсогиш; у пашем језику Франк јо називат Фруг, и но томе Фрушка Гора, која со, но манастиру Врдннку, зовс п Врдннчком Гором. 11 ова објашњоња Фрушке Горе п Срсма одавио су иозната (видп нарочито Јиречекове „Трговачке иутеве“) и г. Модсстин бн могао, кад већ штампа „КгШзсће Векга§е“, изноти бар шта ново и критпчно. 10. П1е Оз^еггехсћхзс ћ-ХЈ п § а г 18 с ћ е М о и а г с ћ I е 111 XV о г 4 и п е1 В П сћ Б а 11п а П е п. ЛУ1еп 1892. Нб1с1ег. Овом је дслу задатак, да географски оппшо п да изнесо прошло н садањо културно стање нојсдиних земаља аустроугарско монархпјо. Тако со п у овој свесци, у кој’ој со оппсуЈО Дплмацнја, ночињо кратким гоограФскпм оннсом копна далматинског п острва, нза њега долазп пренсторнја п псторнја, којима ј’о иоклоњено много вншо иажње, за тпм народни жнвот, счаријп п новпјн, нталпјанска п српскохрватска лпто]>атура, архитектура, вајарство н слпка]>с'гво п, на нослстку, окономскн живот. Појодпно су одол.ке радили нлп стручњаци или обични писци, који тамо жнве п претпоставља се, да су сс могдн доволшо обавестптн.