Delo

II А У Ч II А XI' 0 II II К А 307 Од гсограФСког јс интереса нрви одељак, опнси предела п леппх месга и иреднета (ОашТзсНаЛПсће 8с1пк1епт§еп) Копио далматииско опнсује Хајнрих Нос, а острва Евгсн Гслчић. Нос иочшве ссвсрпом ДалПос је нознат као всшт књижевник, који умс да иодесн начин пзлагања п узмс згодну скалу нри популарпсању, а има лак стпл, тако да га разумеју врло вслнки кругови чпталачкс нубликс. То јс тако, кад се књижевничкп говорп, али у ствари онп једва шго нмају н да разумеју и запамтс. Ево како сс у овој књпзн са Светога Брда гледа и описује Велебит: „АиГ зетег Ноће ћеГтсГеГ 81сћ е1п НеШаЈћит, хуе1сће8 уоп ЛУаШаћгегп ^егпе аи%езисћГ хупчГ, тзћезопћеге ул\ етег 2е1Г, 111 х\'е1сћег с1ст Гаш1е Нигге ПгоНГ. Ег 1зГ етег <1ег НаирГег стс-г хче%е8Га1П1>-еи (ИрГеБхтН, зете оћегеп жЛ.ћћап§е 81ш1 кге1с1ехуе138 иш! зрагПсћ зт<1 (Пе РипсГе ^гииеи АУаМоз. ххге1сћег (1осћ еп1зГ 111 о-гоззег АизЛећпип^ сПезе Нап»с ћезсћаГГеГе. ЛУо. епшГ Е1сћеп ^есНећеп, х\ге1сБ.е зраГег а1з КЈсПтНег шк! МазГе тасћГ%ег Кпе^ззсћШе аиГ с1ет Мееге асћххтттеп, зопиеп зшћ јеГгГ аиГ (1ет иаскГеи Нап§ ЕИесћзеп иш! Азси1артаГГегп.и еГс. Такве опште кОиспдерацпје и свсчане Фразе или „ленп описп", у којима се с муком где нађс какав чпст. леп Факат пли пдеја, нревлађују, н прпмер, који сам навсо, нпје најгори. Овп ннсцл дотле беа:е од Факата, да Ное на пр. не помене ни впсипу слапова Кркпних, а то јс прва ствар. за коју ће баш и та нрл нублпка“ да заиита. Где но.мене какав иодатак, то је тако алватно и нетачно речено, да може вредетп само за оне, који хоће да чигају нс водећи рачуи о томс, да ли су нри тох! шта п научпли: тако он наводи, да је внсипа водонада на Цетини (јамачно Велнке Губавице) „шећг а1з (1ге1зз% МеГег“, податак алватно изказан, нетачан, и тако алвагно ]>ечен. Пма и иначо пстачностн и пепстнна. Није црвеница (Гегга гозза) само нерастворљиви део, који заостаје при растварању кречњака: то јо питање одавно рашчишћено, н то поглавпто проматрањима у Далмацпји и тим заиадним земљама нашега иарода1). Пз овога сс може добпти иојам о геограФском делу овс, технички сав])шене и скуиоцене књнге. Све јс у њу управљеио иа то, да читалац добије слике о земљишту, алп слпке, којс с-у толпко опште, да ретко где истинп потпуно одговарају. Иначе нпје ништа Фнкспрано, не.ма бар нсколико леиих Факата, иа кратко не.ма правога знања. — Бол.и је Гелчићев оннс далматпнских острва, међу којпма пма 20 већнх и 01:0 стотину шкоља п стењака. Ппсац пде са Севсра Југу, од Габа Локруму и опнсује свако острво засебно, не губн сс у слпкама, већ износн п факата п лено пх је средпо. Овај одел.ак подсећа на лепу геограФпју Француске од Гое‘ш-а, која је такође нпсана за шнру публнку, алп је бА,,тга