Delo

376 Д Е Л 0 раванског саобраћаја и стунају жељезннце. Најпре је 1892 године предата саобраћају пруга Солун — Битоље од 100 Км. Пруга од Солуна до Дедеагача је већ концеспонирана; сем тога су у конвснцпјп од 1890 г. две нове пругс од Битоља до Драча и од Битоља до Валоне, којс су од великог трговачког значаја У Немачкој је живо претресан план, да Псточна пошта, која пде прско Брпндпзе за Саид, узме нут преко Хамбурга — Берлина — Пеште — Београда — Солуна за Саид, где би уштедила 19 сатп врсмена, но п овде се показаше сметње због солунског нристанпшта. ?■ ?■ III 21 Стојан НоваковиЛ С Мораве на Вардар 26—29 октобра 1886 (Годишњпца Нпколе Чупића XIII 1893) с. 1—76. Најбоља су страна овога, у опште лепог путописа реФлекспје о географскнм положајпма места и долипа, о варошпма, о сударима истоуне н западне културе. Као нио је Србпја пнз Мораву, тако је, у обрнутом иравцу, Македопија пружена нпз Вардар. II ипз једпу и нпз другу реку наилазнмо на котлнне плп поља растављспа клнсурама. У Македонпјп су најважнпје од тпх котлппа : 1. полошка пли тетовска, којој је на врху Костово. а прп дну Тетово, старп Горњп п Доњп Нолог; 2. Скопље н његова котлпна н 3. бптољска котлппа Те равнпце иреко 600 га впше мора, пружајућп се у дужину на 70, а у шприну на 15 кш , драгп су каменовн овога предела Јужно од Велеса је венац брегова којн се иружају попречке спрам тока Вардарова од И према 3 , и граппца су средње и доње, северне н јужне Македонпје, гранпца су северне (средњеевроиске) п јужие клпме, одвајају прнморскп од планппског појаса. Лепо је оппсапо развође око Нрешева пзмеђу Мораве и Вардара: Иоља, кроз која смо се возили п која у ствари чпне ту водену грачицу (!) пзгледају као пљоштара; пада пема, п у потоцима вода тече као да се гредомпшља па коју ће страну, у корнтима речпнм расте шаш и свако* јако водено бпље“ (с. 14) — Има п бележака о пропзводњн вина, воћа и жнта у Македонпјп и ннструктпвнпх нотнца о нределима н местпма и њпховим нмсннма И, поред свпх пстакнутпх добрпх страна морамр ппак иоменути, Да овај оиис иута садржи логлавпто рефлексије и идфје, мало Факата Неке од тпх ндеја, као теорнјг о ностаику речпнх долина и котлнна, кој\ је Г Новаковпћ „пегде чптао“ и која се „прнлпчпо п сад онравдава“, ппје требало уноснтп у књпжевпост у оиаквом облоку н с опом, пеумесаом прнмепом