Delo

Н А У Ч Н А X Р 0 Н И К А 385 као најбољи нутовођа може нослужитн књига 1>г. Хернеса „Путови у Босни п Херцеговннп". Дннарскн Ални одвајају Босну од Херцеговине, пспуњавају Босну својпм огранцпма и уједно су вододелница доста богатој речиој мрежн Саве м Јадранског Мора. У Боснн је ноловина земљпшта под шумом, а једиа од еајвеличанственијпх прашума босанскнх је она нзмеђ Метликовића и варошпце Чајнице. Херцеговцн I па Ј. дпнарског венца већнвом је земљнште голетн, али нма н шггомнх, пошумљених узвншпца н љункнх градина. Што су у њој те две зоне измешапе, велпчанственост је у толико већа. Алн је у Босни још веће то нагло мењање у сценернјама земљишта, за шта је најбољн прнмер пут од Сарајева преко Романпје за Рогатпцу. Дервент у долннн реке Укрнне, варош Маглај у долнни Босне, водопади реке Босне н разноврснн облнци пешчара посталн ерозијом више станпце Јаннчи, па даље средиште Босне Сарајево на Мнљацкој, окружено са свнх страна впсокпм врховнма, све су то најленше слике оку путннкову, тачке, у којпма се лепота босанског земљишта огледа. А за Херцеговнпу су така места: Мостар у долнин Неретве опкољен ода свуд стрмим, голпм кршевима; за тнм леп кланац Неретвпн нзмеђу Рашке горе п Јабланпце, а над њим ионосптн Ирењ, на долина Рамска више Јабланпце, долпна на ушћу Плпве у Врбас, где је као зрно бнсерно град Јајце, а недалеко од њега гради Плива два изванредно лепа, зелена језера, која бп се могла равнатп са онпм алпнским. Уз овај чланак пду п пеколико ФотограФПЈа п као што се по томе, а п пз пзложеног садржаја впди, уреднпштво овога геограФског часоппса желело је обратнти нажњу своје публнке па лецоте земљншпе у Боснп п Херцеговпнп јЈоВАН ^РДЕ^/БАНОВИТх 43. Угс^ог Вегагс1: Б а Т и 1д 1и е е 1; 1’ ћ е11 е п 1 з т е с оп!етр га1п 1 — 352 стр. 1893 Рапз. Без сваке је сумње, да је ппсац негде грешпо, негде но разумевао, негде лакомислено веровао и нравно закључке; али је тако исто у впше нрилика изнео лепе идеје и реФлексије које су нравилне п критпчки изведене. Најзад, зар се од странаца н може о овом питању тражити тачпости? Зар један странац, нутујући кроз народе врло разлпчне, неће осегнти више снмиатије наспрам другога? Зар као п свакц човек неће нодлећп утицају нојсдинаца ? Писац је иутовао кроз Албанију и Македоиију п оиисивао у иоменутомс делу тај свој нут. Земљу описује на основу својих личних проматрања, а народ на основу својих проматрања н туђпх дела, обичног извора, из кога грађу готово сви странцп ц]»пу. Кренувши се нз залива Которскога. нисац ,је стпгао у Будву, Ласгву, Улцпњ, Бојану, па у Драч. ДЕЈО 2о \