Delo

406 Д Е Л 6 држањем^и обећавањем „да се ничега не страши" толпко куражило разуздано Рнбарчево чиновништво, да је оно ночннило страховита зверства која не би ;могло ни из далека ночинити. да није бпло онако отвореног овлашћивања на то. И у нрвим почетцима забуне, док се још није нп знало, колике ће размере она узети, хита се, да амнестија постане дело. Једнога дана званпчне „Срн. Новпне4* објавиле су о томе указ, који сс оснива на праву које Круни даје чл. 50. Устава земаљског. Ово шггање о праву амнестије оптужених министара изазвало је у нггампи приличну дискусију, ма да према важности самога питања, недовољну. Али то питање је толико јасно, да није могло ни постати иредмет озбиљне нублнцистичке дискусије. Да није запнтересованости у овом шггању, да нпје оие страсности, с каквом се оцењуј}7 сва питања која улазе дубље п јаче у јавне односе наше : да није, на иослетку, и тако васпитаних политичара и државника, којн ће жртвоватн цео устав, основе државног и народног живота, само да пм се ствари могућностн да владају, — нс би, извесно је, било некога, који би нризнас, да се нраво нз чл. 50. Устава нростире тако далеко, да обухвата собом и пнтање о ампестијп оптужених минпстара. У употребп ма каквога права мора се пазитИ на то, да се тиме не повреди друго чнје право. Свако право, нма само дотлс смисла, док је у сагласности са правпма, која пду упоредо с њиме. Једно нравно начело, које важи у пирменп закона, освстлиће јаснпје ово шго рекосмо. Правпло да сени један члан закона несме чптати на штету другог — толпко потврђује горње тврђење да је, кад се амнестијап право нз чл. 50. Устава доведу у везу са правом народног преставпиштва да опгужи министре и правом његовим из чл. 140. Устава, амнестијом злоупотребљено једно ираво, дато за друге случаје, п нападнуто иа права и црерогативе народног преставништва. Бесумње гледнште, какво је завладало у овом тренутку, резултат је невоље и забуне, али већ то, што с-е показује готовост и па такво практиковање н употребу права, довољан је доказ како се мало хоће да обраћа иажња Уставу п правима, онде, где је у иитању какав посебан рачун бив. Краља. У првим тренутцима нево.ве требало је имати што више људи на руцн који би радо ионудили своје „иатриотске“ услуге, не би ли се путем насиља, иезаконитостн, гажсња Устава а, но ио нотребн, помоћу пушкарања народа, изабрало 80 посланнка, како би сс на лаворикама успеха могло отиочинути. Алп, колико је била силна забуна, колико се с пажњом приступало крајњем смеру, који се у ночетку морао нанустити, видн се и пз гога, што је после десет дана, било иотребно, да се са крал.евске трнсзе чује рсч о нрограму који је иовереи данашњој влади строгочувањеУсгава, и ао могуКству исправљање оннхрђавих сграна његових, коЈв су извитоаирене. Послс нспуннх 11 дана, од како је иова влададошла, бно.је иринуђсн сам Краљ, да кроз своја уста кажо нрограм владин п намере њенс у иовом стању Толико је промена од 9. јануара онеспокојавала и узнемиравала духове у земљи п на странп. У суштинн својој, овај програм има за цељ да само ко-