Delo

ПОЗОРИШНП ПРЕГДЕД 421 што и славити и идгласно, да се нз љегова говора не сме извести зак.вучак, е су све онакве жснс каква је била Маргарита подобне учниити оно што јс оиа учинила. Али је песннк уверен да пх има таквих (он је и нашао једну), па је нацртао како н таква жена може осекатн дубоку л.убав, како може страдатн иа и умрети од ље. Кад се тако схвати замнсао нишчева (а тако се мора схватпги, ако се хоће правилно да размишља о првој драми Диминој), онда се мора увпдеш, да у дпамн нема ни трага од неморалностн. него се нанротив мора нстаЈш да тенденција драме утнче сасвим морално. Да то нпје тако, чим бп се могла објаснпти она тиха узбуђеност н симпатија, с којом гледалац нрати жпвот Маргарите Готје већ од прве иојаве љене ? Да гледалац не впдп својпм очима, како се пала девојка иод утицајем чнсте љубави нреображава и крепп н како добротом свога срца и племенитошћу својом жртвује највеће благо своје — зар би му се очи наводнплс сузама узбуђсља? Да је у у Госпођи с камелијама ма и најмање певана хвала светској грешннци — зар бп њен мучнн живот и љено тужно умирање отп. мало сузе нз очнју оннх нлемешггпх госпбђа, које су крадом дошлс у позорпште, да из прнкрајка гледају овај ,,недопуштенп“ комад? Како Маргарита ради као честпта девојка, особито кад је заволела младога Дивала, може се показати и тиме, кад се она упореди с другом лпчношћу у Француској кљижевности, која јој је једнака бар по зајсдничком иоложају у друшгву. То је Манон Леско, позната јунакиља романа оната Превоа (1733 г.) У те девојке поштеље је бпло толико пало, да је свагда гоннла од себе свога каваљера Дегрија, кадгод бп сс љсму кеса нспразнила а љој се појави богат љубавник. Леиа грсшница тако сс старала залудитп свога драгана, да се он за њену љубав оставио и својих студија, које је красно започео, и своје породине, која сс многом од љега надала: он се привикао н картању да би откуппо своју мплосннцу, и свакојакпм непоштеним поступцима, да бп ослободпо заслуженога затвора или њу или себе. Та девојка утпцала јс на младога човека тако јако п тако рђаво, да је он за све врсме љенога живота морално проиадао, а увек бно свестан свога некарактернога иоступања. Таква је псваљала дсвојка, а Маргарита Гатје нијс таква. Срдачна љубав ирема Арману очистила је љу од њених дотадашњих грехова: она је тако честита, да чшш велико добро јсдном човеку кога јс волела — оставља га и иротив воље, по дужностп, п нропада због свог честптог владања. Маргарнта је иала као Манон, алп сс каје п днже, а Арман, модернн Дегрпјс, не поннжава се никако. Како је драма Госао/ја с камелијама писана према роману, то је згодно ма п олако додпрнутн н то како ова драма сгоји према роману, 11о склоиу свом роман јс слободнпјп у извођсн.у, нсвезан нпчпм, те јс у њему нпр. нространијс пзведшо како се Арман упознавао с Марга