Delo

ПРЕГЛЕД КЊИГА II ЛИСТОВА 437 словенскпх писаца дела: Тургењева, Крашевскога, Чајковскога, Сснкијевића, Пушкина и Шевченка и онп су псто онако бплн читани у „Словенекој књижннци“. Алн што је, ту јс, а еада да вндпмо шта су нам донслс овс две колекције у нрвим својим свескама? - У Славенској књнжницп“ штамиаиа је 1ц>ва свсска „Пзабранпх ирииовијести“ Ивана С. Тургсњеваупреводу пок. Јосина Мишкатовића и то „Плсмпћско гњездо“ и „Руђин,“које ириповеткс имамо и у сриском п})своду. Покојни Мишкатовић бпо јс једаи од најболшх хрватскпх стилпста, а у сврје време доста јс преводно, ири том и обе су ириповетке добре; али оиет, ио нашем мншљењу, када се Матица всћ реишла да издаје „Словенску књижницу“ требала се постаратн за какав иов превод којег од већих и исиреведених руских дела У „ИЈшјеводима новијих пјесника“ већ нпје тако Ту налазимо велттки спев Мицкпјевићев „Госиодпн Тадпја“ у нреводу акадсмнка Дј). Томс Марстића. Довољно је напомснути да се у иољској књижевности овај Мицкијевићев епос, у коме је насликан цео иољскн народ, назива иољском Илијадом, па да добнјемо правн појам о његовој вредностп. Овде сс може само истицатн пнтање како је овај спев преведеп ? — Др. Марстић познат је и као филолог и као добар иреводилац класнчких дела, јер нам је он иружио преводе „Илијаде“ п „Омира:“ алп Др. Маретић, п ако иреводи у стиховима, нпје песнпк, и то је оио пгго овом нреводу недостаје. Правилност је језнка п стила ту, ту је и верност нревода : али вас тај иревод не заноси и не одушевљава као кад читате Змајеве преводе „Толднје“ и „Еноха Ардена“. Преводилац је имао и грдне муке са ромаиом, Априла месеца прошле годпнс умр’о је Мирко Боговпћ, песник п борац нз илирског доба, који јс као уредник „Домобранца“ лежао апс, а као борац за народна хрватска ирава задобио две ране. Прву јс своју песму штампао 1841. годнне у Гајевој „Данпци“, а у млађпм годинама сврјим нздао јс н збнрку иссама „Љубнце“. Сем ситиијих несама напнсао је дво новеле: „Впдов дан на Лобор-граду“ н „Слава и љубав“ п тјш драме: „Стјепан иослсдњи краљ босански“, „Франкопан“ п „Матпја Губец, краљ ссљачкп“. Прву јс драму писао у тамници, а т)>ећа се сматра као најбољи хрватскн драмат. Боговнћ је 1852 године уређивао и забавпи лист „Невен.“ — Песничка дсла овога нисца подухватила се Матица Хрватска да пружи својпм читаоцима у новом и крнтичном издању а иод уродништвом вреднога раденика Др. Мплпвоја ПГрепела. Матица јс ова дсла иоделила у трн свеске, а са последњом иружиће несппков животонис и оцеиуделаму. У првој свесцн, која се налази међу овогодишњпм издањима Матичиним, штамнана су два драмата: Матија Губец,краљ ссљачки и Матија, последњн краљ бссански Шта ће нак ући у другс две свсскс не каже се, међу тим нећс битн на одмет да напоменемо, да су ирс неколпко дана у Загрсбу штампане Ро«тг1по рјезте Мирка Боговића трошком удовпце му, а нод редакцијом Др. Мплпвоја Шрспела. У овој збпрци иалазе сс- Вињепе: Стрјелнце (аФоризмн); Жуто лпшИе, и почетак