Delo

Говорсћи о лгетодама (‘ксплоатације г. ЗориК јс иапоменуо три такк(\ какве је посматрао у Ческој и Француекој : 1| мстоду поткопавања; 2) методу сурваван.а (га1)а1,а#е) и 3) мотоду на етопене у олемону. — Нн једна од ових мотода нијо нримољена у Сои»у. У вози с овим, г. Зори!| ианоси врло пнтореена еравн.ивап.а о дновпој продукци.јн јодпог радника (коиача) на страпн п код нае. Тако на пр. у Чоекој (окпо рудник Р1п1о), један радник иаради диовно око 5850 килограма уг.па; у Француској (Лоари), јодан радннк (копач) иарадп дновио 8000 килограма угл.а. Код нае пак у Сељу годнно 1801 један радниК у срсдљој мојш г.адпо јо дповно 203 килограма, а 1803 годпио око 4()0 кнлогрМа дновно. Док оо по помопутим мотодама ва1,еља, у тим руГипцима добијају поред овакво количнио круппог угљопа, врло незљатпе количиио снтног (прашино), дотле у пашом сељоком руднику имамо 50-00% такво ирашино (поупотробљавих отнадника). Пајзад, док оо паш сељски угал. ирво класо продаје 10 дин., а оиа.ј послодн»о 3 дипара тона, дотло ео ротетан чоеки угал. (првог квалитота), продајо еамо по 3 дппара топа. Чоока ироизводп 26,000,000 тоиа на годипу п нзвози 7,000,000. Ми јодва подмпрујомо маљо потробо. Да бп показао, од колико би важности бпла код иае ипдуетрија угл.а, г. ЗориК иаводи, колико суеедно пам зомл.о, прпродно сиромашпо у овом артиклу, увозо угл»а оа страно. Тако : Ма1)арска увозп 1,028,000 тона (у вродпоетн 10,287,000 Форинтт Румунија „ 920,000 „ Бугарска „ 35,000 „ Турска увози ното тако за ово своје иотробо. Из овега овога, г. Зорић миели, да мп треба што про да продузмемо сиетематска испитиваи.а нашнх угл.оних басона, п еа стручним људима, које би доволи оа отране, предузети рационалну оксплоатацију. 'Гимо бп уеполи, да подмирујомо но еамо еве паше потребо, во1. бп добплн јодан од најважнијих нзвозних артикала. Поводом говора г. С. ЗориГа отворила со добата у којој су учествовали г. г. .1 Гудовић, М. Михаиловић, С. ГпкпБ, Ј. М. Жујош11» н Рг. С. Радовановп!.. Г. М. Михаиловнћ јо нзјавио да волика сметља унапрођсљу нашега рударотва ложп у томе што иома континуитета у иоеловима, што посленици који ео омоп.ују п замољују но воде рачупа о мпшл.ељу и искуетву својих протходника. За тим јс иоерећа што се н привредиа продузећа олако, бс>з довол.нс претходпо штудије, отночиљу; па ,јо тако п у Сољекомо Мајдану, у нркое протлвнпх мишл.оља рапијпх стручљака, одјодном заснована екуноцена оксплоатација, која претходним нотражпваљима иије довол.но оиравдапа била. Алн по троба мислити да наши рудареки ипжп" и.ори носо одговорноет за слабе уепохе пашега рударетва, јор се љпхови предлозн и савети модификују вишим одлукама, које ниеу увок чисте н од партизанских побуда. Он со но можо сада пзјаснитп који бн начии окенлоатацнјо био најповол.пијп за Сељски Рудник, али тврди да садаља слаба иродуктнвноет, на коју јо г. Зорић указао, не долази само од садашљо методо већ и од ноенособности наших раденика. У Чоској Француској, Белгпјн н т. д. раденпк јо продуктивнији за то што јо епромнијп, а спромнџјп јо за то што па једном нослу од малона радн и што со рударска вештпиа тамо о’ колена на колоно преноси. — Пајзад јо говорник указао да н паша жол.озннчка тариФа не иомаже рударска продузећа п да би за тај цил, вал.адо променути саобраћајну полн тику коју водо управницп наших же.возница. Г. Ј. ГуАовиИ као воћ старп рудар иотвр],ујо мишљељо да миога наша рударска иродузо1»а не напредују за то што ј(‘ експлоатација иочола нро довол.ног позиаваља рудишта. Тако со десило п са Ссљским Мајдапом. Г. -Т, М. ЖјЈЈоапС, (•(> прво пзвиљава што ће с.е умешатп у дискусију овога предмота, за коју троба н стручног рударског зиаља п знаља окоиомоко политико.