Delo

444 Д Е Л 0 Он потпуно ворује цифрама, са којима јо. г. Зорнћ доказао нопродуктивност нашега рударскога рада, и ворује г. Михаиловику да наши рударски инжиљорп нису толико одгонорни колико бп се по слабим резултатима н>ихова рада могли торетити. Опсснеуеу1)УЈе кога бнло за ове неуспехе оптуживати. Али му се чнни да ни једна друга држава није оволпко колпко је Србпја жртвовала на рударска истражнван.а, и да пп једиа пнје са тако потпунпм поверељем и скоро без икакве контроле давала евојим стручи.ацпма да раде, траже н пробају шта год хоће. Рударство је у Србији она с.трука којој су и све Нладе п све Скупштиие одушевл.ено давале увек колнко пм се затражнло. Ако наши рударп нису гиме задовољнп, онда се говојшпк боји да Ке од сада још ман.е бити задовол.нп, јер му се чини да онп меродавии Фактори почиљу ладннти и своје поворељо смап.ивати. — Што се тнче предлога г. Зорићева, да се отиочну систематска испитиван.а бушен.ем терена, говорник мислп да ,је потпуно оправдан н жели му да не ирође као п сличан давнашн.и предлог, после кога су набавл.ене бургије десетину година рђале у београдскоме ^умруку. А н ио предлогу да се доведу страни стручљаци вам.ало бн постунитп у свнма случајима за које нс бн смо ималн довол.но епремних домаких радеиика. Само ва.ка прп томе пазити да сс впше у мајдану угл.а у Ссљу не поставн за директора какав Немац, којн ће смети као оно пређашљи признати: 1сћ 1нп е1^оп1Пс11 кччп Коћ1ептап. Г. М. Мнхаи.говиК, одговарајући првоме наводу г. ЖујовиКа о издашностиЈдржавне поМоћи на рударска истраживап.а, тврди да јс такве издашности било само у првим временнма, када су Србпјом уиравл.алп скоро неписмени л.уди и у последљс доба, које почнн.е од спреме за Париску Изложбу. Иначе је буџет Рударског Одељсн,а био увек врло малп, па н тај се није трошно, јер су старешине захтевали да се љихови изасланпцн што пре оа рудишта у каицеларију врате. А што друге државе не троше сада сразмерно колико Србија, узрок је што су онс посао рударских истраживаља одавпо свршиле, а Србија ннје. Г. С. ГикиК изјавл.ује да ће се главнн прекор експлоатације Ссљскога Мајдана што даје више отпадака но употребл.ива угља показати као неоснован када се саслуша оцена државнога геолога, ио којој та.ј жалосни фзкт произлази од саме природе рудишта. Г. Пг С. РпЈовановиГ, тврдп да је угљсни слој у Сен.у поремећен из свога првашн,ег хоризонт;глнога положаја, претурен и нрикл.ештеи тако да се под нритиском Степке испуцао и сав се нскомадао. Отуда се угал, троши већ у самнм поткопима а трошио би се баш н кад бн се усвојио начин експлоатације, за који г. Зорић велн да ј(' оиако срећно у другим рудипцнма прпмељеп. Г. ЗориК објашњује да љегова главна замерка раду у Сељскоме Мајдану није због велике прапшнс која се пз н.ега вади, већ за то што тамо један раденик пе изради ни двадесет оеми (?; део опога пгго уради један раденик у пеком евронском ]>уднику. Рад треба удесити тако, да једаи раденик савлада онолпко кубних метара матернјала колико и у другоме свету на макар то било и од угл.ене прашине. VI.VI. За овнм је г. Т)г. С. Ра,\оваповиГ, говорио о менама кроз које је прошло питаље о геолошкој старости Фосилнога угл.а у Сен.у, излажући при томе п мишл.ења оннх рудара чији се рапоЈпн ,још нештампанп чувају у А])хиви Рударскога Одељеља. Садашље паше познавап.е Сељскога Рудпика изложио је на оспову скорашљпх нроматран.а Рг. .1. Цвпјића, М. Жујовнћа и својих соиствених. Од две претноставке којима се у Жујовпћевој Гго.нлији Србнје тумачн стратиграфски ноложај угљеиих слојева у Сељу говорник усил.ја претиоставку о полегнутој бори, усл.ед које ,је кретацејска подипа на Стенки прекрплила тсрцп.јерну угл.еносну повласт. Усл.ед тога би се, но говорнику, могло очекиватп да би се бушсљем у дубину Сељекога Мајдана паишло на слојеве угл.а, којп би одговарали другомс крилу у сннклинали. Алп г. Рг. С. 1’адоваповић мислн да бн бол.е било иаставитн истражпвли.л у облнжљој Равној Рецп, гд(' терцн.јеЈШИ ело.јеви нису