Delo

Б Е Л Е Ш К Е 445 толико дислововаии п у којима има угл.а компактнога. У потврду свога разлагап.а говор ннк јс нрпказао идеалпи проФил Сељског Гудппка, који сс од проФпда објавл.снога у Геолошји Србије разликујс нрво издапцима еруптивнпх стсиа, којн су по мпшл.ељу г. 1)г. С. РадовановиКа проузроковалн предиснознцију терена за дспонован.с терцнјерних слојева, а друго многострукошћу бора како у Црквеноме Иешчару тако н у кретацејскоме кречљаку. VII. Са захвалношку је прнм.кена к знаљу вест да је г. II. ПавловиК поклонно Гсолошком Заводу Белпке Школе једну збирку Фосила пз Босие н Ерцеговиие. Српска краљевска академија јапуара месеца ове године ималаје неколнко састанака ради догово])а о избору нових чланова — академичара. Избор је свршен. Изабрани еу за редовне члаиове Пера II. ЂорђевпК, државни саветник и Љубомир Стојаноии/1, нроФесор Велике Школе. За дописне чланове изабрати су и то: за друштвене науке лр. Константнн Јчречек, нроФесор словенистике на бечком унпверситету ; за природне науке: Нчкола\‘Тесла, Пера ИхивковиК, директор ужичке реалке и л)>- Драчцтнн Сахрадник, нроФесор загребачког университета. 6. Фебруара била је свечана седница, на којој је читао Милутин Гарашании своју ириступну академијску беседу „О аолитичкој литературиУ- 0 овој беседп проговорићемо коју више доцннје. На седнпци 7. Фебруара ноднео је академији Милићевић свој прерађен рад „Живот Срба сел>ака“, који је у своје време излазио у Гласницима учеиога друштва. Академија је одлучила, да се ово штампа у засебну књигу а да буде као прва књнга етнограФвје. Иза овога дела следоваће иоједнне збирке народних песама, које су већ стигле академији од разних лнца. Ове су збирке дане већ и на оцену. 22. Фебруара читао је Стојан Бошковић нриступну академијску беседу о државној пдсјп У новој и старој српској државп с погледом на словенске и друге државе. Чупнћева задужбина нмала је 31. јануара евој годигаљи скун, на ком је прочнтан нзвештај о раду н стаљу Задужбине. За XIV Годишњицу, како се из извештаја видн, није пријавл.ен нпкакав рад; али је издано као засебна кљига Новаковића „Србп и Турци XIV и XV века.“ ПГгамнаће дал.е одбор задужбине у засебну књигу Милићевића иревод Жил. Симона „Жена XX века.“ На овом састанку одлучено је, да за Годишљицу Мплићевић снреми некрологе свима помрлим члановима Одбора и да се до сада илаћа за чланке штампане у Годишњици 80 динара од штампана табака. Кн.П/кевно уметничка заједнпца држала је 31. јануара прву седницу овс године. Ову своју прву седнпцу посветила је заједннца светлој успомени иеумрлога Бранка Радичевића и ирославила недесетогодншн.ицу „Ђачкога растанка.“ Седници је ирисуствовало доста одлична гра^анства а нарочито омла дше великошколске, а програм је иснао не може лепше бптп. Састанак је мворио председник „Заједнпцс“ г. Стева Тодоровић с неколико тонлих речи о свом драгом и добром другу 11 пријател.у Бранку. За овим је г. Милош Цветић читао ноједиие одломке из „Ђачког растанка", после чега јс баш добро дошла а и лепо одсвнрана комиозиција г. Дионисија ди Сарно „Ђачки растанак“. Г. Мплпћевнћ нам је у свом јединственом нричаљу пзнео једпу усномену из својих дожпг.л.аја. а која се зове т11ранко РадичевиИ ;ј 1Птубику.и За овпм су одсвнране још две комнозиције поштованога композитора „Балканске царицеи г. Днониснја: „Ружнца“ н „Коло.“ Тајник Заједннце прочита нам одзиве нашнх песннка прилпком ове прославе Бранкове. Нрви је одзив бно од часие старине ЈБубе Ненадовића (којп је свој одзнв телсграФОм иослао), за тпм од Марка Цара, Шантића, 'Иоровпћа Св., Стратимировића Ђ., Бешевића, Јоваиовића Вл., Д]>. Брзака, Гавриловнћа Андре и Одавића Ристе. Накнадно је стпгао и одзив Јосипа Берсе — За овим је настало носматраље слике Бранкове, коју је за ово вече спремио г. Ст. Тодоровић, а која се од досадашљих ирнлцчпо