Delo

446 Д Е Л 0 раиликује. — Оне нечери иало јс леинх здравица у елану Браикову, аа оним г. г. ТодоровнКу, Милићевићу, нашем Дубровчанину Марку Мурату и т. д. — Наранно је да јс весел.е бнло аачиљено српским колом, које је водила чила омладина, сећајући се речи из „Ђачког растаика“ и држе1.н, е нх Браико радосно носматра. „Заједннца“ намерана да изда оппс ове гвечаиости еа свима песмама и причом г. Милићевића. Ми бнсмо ее .јако обрадовали, ако би Заједница ово урадила. Песма Љ. Ненадовића штампана је у „Стражилову“ бр. 6., а Шангића у „Внделу“ бр. 1!. Књпжевнн одоор Матице Српске им о јс 8. јануара своју седницу. На овој седници одређеие су награде чланцима, који су штампаи у последљем (176.) Летоиису, а за тим прнмл.ене ове радље за Летоппс: по реФерату Полпт Десапчића г. Герпшћа расправа „Једно интересно н практички важно иитање нј данашњеш Међународнога араваи; по реФерату <1> Обркнежевића превод Гр. Лазића Нлатоиова дијалога „Лахет“, п крнтпка А. Ђукпћа на Н. Голуиског „Усиомене из народнога покрета 1848—49. годиие.“ 11о оценп С. Петровића примљена је раепрана В. Димитријев ћа ..Намренетво, ње)ова иеторнја а сугитинаи да се носебпие штамна. Ова оцена штампана је у 6 броју „Сиона„. Сем овога на овој седници дат ,је један чланак на оцену, један одбивен, а једап враћен писцу. Југословенска академија. Математичко-природословни разред имао је 29. јануара своју седницу, на којој је читао дописни члан др. Д. Горјановић — Крамбергер раснраву „Гео.гогики оЈногиаји околице Нутјевачкеи. Писац је запазпо на том крају четири ере: арханчку, иалеозоичку, мезозоичку и кенозоичку. У Бечу је недавно основано „Друштво за иотномагање јестаственичких нспнтнвања оријента.“ Само име друштва казује и п.егов смер. А да би свој смер ностигло друштво ће се старати: 1. да приређује јестаственичка иутоваљл на Исток или да покреће а по потреби и да потпомаже нрикупљаље нрирдонина но Оријенту; 2. по могућностп да се брине о објавл.ивању јестаствеиичких радова о Оријепту; 3; да ио рене и одржава научну везу са стручњацима и јестаственичким заводима иа Оријенту; 4. да ио могућству иотпомаже проучавање оних земал.а на Оријенту, које спадају у СФеру аустрпјских јестаственичкпх испитиваља. За председника Друштву изабрат је Др. Т ћ. Г и с ћ з управник геолошког одељка у дворском музеуму (Оезћегг. Во1ап. ХеПвсћг. 9). * — Иедавио је изашла у Паризу, у издаљу — НасћеНе ове кљижаре кн.нга Р. ВгипсИеге-а ио . натписом „Б’Еуо1иНоп с1е 1а роез1е 1ппцие оп Егаисе, аи (Пх-пеиуГете в1ес1е. То је ииз лекспја, што их ,је прошле године читао Бринетјер у Сорбони. Као и у иро* шлнм делима (Б’ Еуо1иОоп (1ев ^епгез КОегашез, Бе Тћеаћге ћгапеаЈв) тако се и у овом Бринетјер труди да покаже закључке до којих критика и лнтерарна исторнја могу доћи држећн се у испитиваљу закл.учака и хииотеза природних наука. Нримешена у критици, доктрнна о еволуцији баца нову светлост на велике литерарне производе и тешље их везује једне за друге. — У једном недељпом женевском листу, Т/ЕНпееИе којем је уредиик Овсаг 8асћв позпаги новелиста, у броју од 20. јануара ове године, изашаојс један члалак, А ргороз сГпи К\те гесеп! раг АпКнпе С г!аКз. Тај је чланак написан поводом студнје, К']'п1е.уепКоп е! 1а ])6п1пзи1е ћа1кап1(]ие раг Ј. Весћјгошзку, о којој ћемо у своје врсме допети онширан реФерат. Писац горп.ега чланка је овејани Грк, а нис-.ц студије Блгарии „чисте крви“, као што му ои то примећује, иа је хтео у томе чланку да му одговори, уираво иротестује, „што је хтео да узднгме важност евоје земл.е па штету других балканеких земал.а, парочито Грчкс.“ Сам чланак нема никакве научпе вредпостп ; сем што је и.име задовол.епа пацнонална су.јета — алп артцја трни! Др. Владимпр ПлпаФава, адвокаг п иозпати кљижевник пз Зад|>а, нанисао јс једну 81шКе пћег (1ен ТЈкЛћаи јц (1ег БатЈччг^зсћаП ћезоиЈегз 111 1)а1таНеи зоше ићег