Delo

(Ме Ег1га§е 111 с!ет Ое1)1е1с (1ег ећетоП&еп НсрићНо Кацила. Кп.ига иза1)0 оке године у Мнсбруку трошком университетског књижара Уа&пег-а. — Трошком парнског књижара 8алгјпе-а иза1)оше из штаипе: Кез рое1ез гиззез раг Е. Је 8 лпКАЉЈп. Иисац у кратко излажс историју руске књижевности од ночетка до данас задржавајући се нарочито на иосзији. У врло леном Француском преводу доноси важније производе руске лепе књижевностн. — ће Ј о и г п а 1 (1 е з ИећаТ.з изас.тао је прошле године једнога од својих сарадника, да пропутује Србију, Блгарску п Румунију у сврси, да проучи те земл.е н о њима наиише своје утиске. Иознато нам је већ, нз наших нолитичких листова, да је нарочиту пажњу обраћао политнчкпм и екопомским приликама балканских држава и о њима донео масу писама у поменутом лпсту. Та ће писма прерађена и донуњена, изаћи у скоро у нарочптој књизи. Неко.тнка су преведена у „Одјеку“ п „Виделу“. — Рап! Рјзап!, нроФесор на католнчком университету у Паризу паписао је прошле године дело : Са ПаћпаНе (1е 1797 а 1815. Поводом ове књиге А СЧгацие! нанисао је опшпрап ирнказ у своме листу Та II е лг и е сгШдие Ј’ ћ 1 з 1 о 1 г е е 1; (1 с 1Ш4таЈите, 1893, Х-оз 45, од 4. Децембра Он вели, да .је ово једино и иајбол.е дело у Француза о историји н.нховог оружја и управи над Далмацнјом. Кн.ига је изашла т[)0шком иариског књижара РгаапТа' — Ренанова 1Нз1о1ге с1и реир1е <1’Јзгае1 пета и последња књига изашла је из штампе. То је свршетак Ренановог капиталног дела, које пзлази још од 1887 године. Ово дело са његовим Опрпе с!и СћпзНапЈзте чпне једну целнпу. — Ка зетагпе 1Ш ега1ге, тако се зове један недељан књижеван лист, којп је почео нзлазити у Женеви у Децембру месецу ирошле годпне. На овоме ллсту раде нрви научници н књнжевнпци нз романског дела Швајцареке. Он је производ оног књижевног покрета у овоме делу Швајцарске, којн те.кп да се еманципује од утнцаја Француске књижевности. У иетом броју од 3. Фебруара тек. године изашао је на стр. 55 чланак: Ке реир1е 8егће раг Раи1 8е1рре1. Писац познаје Србију н њене усганове из блнже — нровео је скоро две године у њој. У ћа В 1 ћ П о 1 е ћ е с[ и е 1Ј п 1 лг с г з е 11 е написао је једну студију о економсксш приликама Србије, а даиас, као што напоминусмо, наппсао је чланак о сраскоме 'народу новодом лоследњих политичких догађаја у Србији. Иоред неколикнх предрасуда, којс су резултат непозновања прилика или пристрасности, нисац је у томе чланку каза) многу горку истину. — Тпмз сће1з - сГоеилте (1и ТћеаЈгс Киззе, тако се зове књнга која изађе из штампе трошком нариског књнжара Са1тапп-Белгу-а. Та три ремек — дала су; Сгига мрака од Толстоја, који новучен на једно своје пол.ско добро, проповеда нужност ручног рада к )сећи сам као сваки други мужнк. Друга су два дела од Островскога: Бура п Васн.тси Милентнјева. Островски долазп у ред оних драмских писаца, којпма се Русија ионоси; био је управнтел, царског позори лта у Москви, а преминуо је 1886 год. Ова трп дела превели су на Француски п удесили за њихову позорницу Нзвловски н Оскар Метеније. Овај последњи познат јс у Француској књижевности, н са својих других иревода, ка.мо је пресадио многе одабране комаде пз руске драмске књижевности. — ГроФ А. Је 8ат1-Аи1аи-е написао ,је један историскп роман, Ргапсе е! Кизз1е. Го су дога!)Лјн пз 1731 и 1801 годннс са овнм ениграФОМ, који је пзва1,ен из тестамепта Петра Иелпког, „Удружпте се са Француском п ви ћете бити госнодари света“. II ова књига иза1,е трошком Са1тапи-Б6лту-а. — Г’ 1п1еглгеп11оп е! 1а репјпзи1е ћаЈкапГцие, раг Ј. ВееМгоизки тако се зове дело, које иза‘,е прошле годнне у Парнзу. У н.ему анонимнн нисац — који је, буди речено, овсјанн Блгарин — говори у опште о ннтервенцији, прелгшећи за тпм на интервеновање всликих сила у балканскпм размирицама. Доциије ће бити впше | ечи у нашему листу о овој књизи, која нас, Србе, на првом месту интересујс. По одом ове студиј',