Delo

448 Д Е Л 0 којн је анонимном нисцу служила аа докторску дисертацију, држао је једну конФсренцију у ЈпаШи! §епе\г018, Хапри Броше, проФесор женевског университета, иознати филосоФ-нравник, један од главннх уредника нравног листа Ба 11 е V а е & е н е т а 1 е (1 и (1 г о Н. — М1сће1 БеИпез нревео је Толстојевљеву Рћуб1о1о§1е Де 1а ^иегго; ИароКоп е! 1а сашра&пе Је 1а ЕизбЈе. — К ћашоивсће. који је претирошле годипе нанисао једно новеће дело о Бугарској, иревео је у „Бе шоп<1е 1аНп е! 1е тошЈе 81алте* прпчу Ив. Вазова, пајбољега међу сувременим неспицима бугарским, Лде ли ?, којој је предмет узет из нашега рага са Турцима. . — У журналу „Бглгарски Прћгле.иД свесци за Фебруар штампапа је Д. Маринова оцена Мнлићевићпва Поменика. Оцепа је врло нохвалпа. Маринову се чипи само мало чудиовато, што су нз Поменика, у који је ушао и Реља Бапаћаиин само с. тога п1то је Доситеја из рдио, изостале биограФнје Свет. Марковића и Адама Богосављспића, »који су, но мишљењу Маринова. у повој српској историји такве знаменитости, да би се њима имао раи^та нопосити и сваки парод“. — Добнлн смо у замену часопис Б^лгарска Сбирка, спис за књижевност и друдруштвепа зиања, који излази иод редакцијом С. Бончева и М. Маџарова, у Нловдиву у мссечиим свескама од 5—6 штампапих табака. Ми ћемо у трећем броју опшриније ироговорити о садрживи овога часописа. За сада само паиомињемо, да су у свесци за Фебруар нрсведепе иесме : Зве.^а од нок. Војислава, Где ја . . . од Јакшићз, Кнегињи Зорки, од кпеза Николе. Преводи су у главном добри. — Ирошлог лета иропутовао је I) т- Е. V. Н а 1 а с 8 у, из Беча, илапиие Пинд и Перистери па којима је прикунио велику маожспу разноврсш.х, врло ретких а пових биљака за Флору Балкаиског Полуострва. Док биљке проучи, објавиће их у Бечкој Академији Наука, која га је у овом путовању материјалпо помогла. — 1§п. НогПег, аснстепт у бечком дворском МЈзеуму, провео јо иролеће и лето нрошле годипе у нуговању по Старој Србији и Маћсдопији. Ове годпне је се но другм иут нењао на Шару нланину (први пут је био па Шари 1800. годиио), и овом ириликом је ироучавао њепу иролетњу Флору. А понајвише времепа провео је у екскурзијама око Скоиља и ио оближњим планипама* У тим путовањима прикуиио је знатан број биљака. За пас је важпо то да је он у клисури Треске плаиипе пашао у изобиљу пашу ЕатопПа 8 е г ђ ј с а Рапс, а ту јс брао и лспу црпогорску биљку 8 а х Б {1*а§а Моп1епе§г1па НогПег је констатовао да КатошНа 8егМса расте и у клисури Дсмир-каиија где је у изобиљу има. — Критикујући Дело, г. Нг. Не;ић пам је замерио, шго смо ночели доносити својим читаоцнма у иреводу Килапдов роман Отров, који са Фортуном чинн једпу целину. Замерци му је разлог, шТо он, г. 1)г. Нсдић нс зиа ни Киланда пи његове радове. Колнко је такна замерка основана, пека цснс читаоци, иошго ирочитају цсо роман, који јс, и ако му је иредмег из иаланачког жнвота у маленој Норпешкој, опст усмео привући иажњу образовапога свста на свога аутора. Кнлапдје но неким својим ситпијим радовима већ позиат пашој читалачкој иублнцн ; његова дела дапас преволе и старији од нас много јачи н богатији. Иретирошлс су године иревелн и Руси његове ромаис Отров и Фортуну. Прошле нак године читасмо у Фрапцуског журналу Ео\тие Јеа Ееуиез о литерарпом покрету у Норвешкој из којега доиосимо својим читаоцима ово о Килапду: