Delo

Б Е Л Е Ш К Е 449 Александар Киланд заузима нарочито место у нашој књижеваости. Оп оиисује искључиво провиидијски живот иорвешке иаланче. Иосле бављења у Паризу дебитирао је пре више од тридесег година зб ,рком новела, којој следоваху ромапи, који су све једап за другима угледали света и ко.јп су се свп одликовали нарочптим прнноведачком даром. Киланд није исихолог у правом смислу те рачи, али је сликар ирвога реда, фпни сатирачар са јасним, течпнм језиком, вештак у облику. Његови романи прниадају натуралистичкој школи п баве се пачппом живдта и огађајима норвешке паланке са вадмоћном иронијом. Киданд је извршио у нашој књижевчости великп утпдај. Он упесе у ромап већн нолет, жив.бн покрет, пего ли што смо га дотле билп навпкли ; он га уведе у акдију. Стогаје внше сликар друштва пего лп душевних догађаја. Оп је створио у својим књигама низ егзистеицпја, које су, по јаспости и живости, јединствене у еашој књижевносги и прцзнате као типичке. У једио извесно доба постаде Киланд чак чиеиоцел у унутрашњгј иолигици Норвешке. Предложшпе у нашој народној скупштини :;а њега пееничку пеизију, као в!то је већ била дата некима од паших аутора. Тада се деси, да се пашанародна скупштина поделч у два табора, од којих је један био за, други противу предлога, који је ва послетку одбачен. Ескими међу иашим сеоским посланицима били су нронашли, како Килапд нгје ортодоксин лутерапац, и то до крајаости учнни нересиоложеним становнике из дубнне наших дол,'на. Велика народна страпка, левица, поделп се у овој прилици и од тога се времена више нкје уједииила. Од тога дана постаге десница за дуго бројно наша пајјача странка. Киланд је нзвршио ведпки утецај на младу Норвешку. Његове књиге врло су поучљике, запимљиве и раздражљиве ; он је често коисервагивну опозицију доводио у ватру и његова постојаност учинила је иорвешкој омладипи услуге сваке врсте. Постојан као стражар, управи он с духом и учтивошћу евоје сарказме протипу друштва, које се решио да описује и чије слабе стране једпу за другом изпесе његово дивно внтко перо и његове књиге чигале су хиљаде. Бје ПНтапбсће Вехсеципц ш Хогге<геп уоп КипГ Нашзип III. — ПроФесор Јова Миодраговић позива па нретплату на књигу „Најновнје грегике у настави и васиитању-'.Поделио ју је на троје: еа дидактичне, методичне и дисциплинске, грешке. Ова књига намењена је наставницнма основних гакола ; изнеће око десет табака в^ће осмине, а стајаће дпнар. Претплату троба слатп до краја Фебруара, а књнга ће пзнћи најдаље до половнне априда’ — Како „Угепас" јавља, угледала је света прва књига „РапЈесГа Н е п г 1 к а 1) е г п ћ и г § а* у преводу др. Л, Костића, коме је хр> атска влада повернла превођење пандеката. — Хрватске новине објављују књпжнцу проФ. др-а Лобмајера „0 пегургповИ* Пзишла је у Загребу на 8-ви стр. 18, а може се добитн у књижарн Л. Хартмана. Цена ј е 20 крајцара. — Др. Милан Шевић штампао је у прилогу „Просветпога Гласника* Логику ш среуње школе^, удешеву по Каћгег-у и ЛУогши-у. Она је и носебно штампана, те се може добити во динар и ио. 0 овој књизи биће вивте говора у овоме листу. — У држ. штампарпјн шљамнапо је друго издање ..Руске читанкекоју јесаставцла Н. Глушчевићка. Цена је књизи 80 пара. дип. — За основну шкоду изишле су ово дана две пове књижице или боље рећн два нова издања. Једно је Рачуница, иисмени део за д вл п други разред (измењено нздање), а друго Сраска чнтанка, за III разред од Бд. Недића и М. Марковића (друго издање.) ДЕЛО •29