Delo

Д Е Л 0 који се још добро држи па супрот навали маџаризације. Како чујемо, г. Цвапић се спрема да у другом издању меогнм новим подацима допупи и прошири овај ссој рад, који заслужује пажњу наше ннтелигентпије нублике. СЕТУХ8КУ 0КТ01СН. с с1уг8!о1е1ешч јибПеи рос1ага 1)г. .Јобе1' Кагабек (иу1Шпг оНзк зе „21а1е ргаћу.“) V Ргахе. Как1ас1еш бр1бОУа1е1оууш. 1894. — 8-о, 19 Ова мала књпжица у толико иам је милија билг, што и^м долазн из домовшјс првога испитивача наших сгарина, славнога ШаФарика. II ако у кратко, оиет је у њој нсцрпио изложено скоро све о нрпим словенским штампаријама, у опште, а цетињској па ио се. Г. Карасеку је био задатак да потсети своје земљаке на славу, која се слави на словенском југу, да ногсеги велим, јер наша данашња словенска геаерација није прихватила да одржава међусобпе везе, које су паши старији нрве иоловине овога века засновилп, и ко.је су онд.ч тако жлве биле ! Нестало је данас, иа жалост, ц оног идеалнога словспоФилства, оие ме1(\собне љубави и узајампог иитересовања за ствари словенске 1 Да ли Ке скоро бпги кра^ дапашње реакције? Хоћемо ли се скоро вратити ва иут наших старијих? }*>■ Г 11ернолнч,ееко сит-ани :• на б I ЛгарСЕОТО книжевно дружество в в СрГ.децв Уредник Б. Д. Стојапов. Година IX. Књижица 43. СоФијска Свобода велп, да је овај часопис пајозбиљнији у Бугара. Од две - трц годипе амо у Бугара је јачи ии\ чцо-књижевни иптерес, шго се впдн и у нокретању нових озбиљких часоинса. Алз Периодическо списание стоји у век на првом месту. Бугари су још 1858 г. нокушали да пнтерес нрела науци утирде и развију га. Тако иосгадоше Влларпси книжици, али ове ие мо1оие д.ч се одрже. Др\ги озбиљаи нокушај нотече од Бугара вап Турске Г. 1869. састави се Бтлгарското Книжовно дружество, а годпиу за ти.м покрену Периорическо сансание, од кога је у Брајилн изишло 12 евезака а у Софији 43 спеске. У свих ових 55 свезака чисто је иаучаи магернјал. Кад се узму прилике у обзир, успех је велики. Периодическо саисание одликује се од аругнх бугарских часоипса тнме, што је посвећено искључио бугарској науци. Познај сам ссбе, то је девиза овом часоису, које се стално држи. Узмиге коју хоћете го^ину, иа ћете ретко иаћи чланак, који вцје но свећеп бугарској науци и књижевности. Одабрапе пародое умогворипе и добре рецензије бутрских књига дају се редопно у свима свескама. Заго Свобода вели, да нн један бугарски часонис пије тако искључио бугарски, као Периодическо Сипсаиие. У 43. свесци члапци су скроз*одабрани. Ту је један чланак о нрЈВо ису од Мавола Пиаиова, који је лапе спршио у Бечу фил'логмју а сада је проФесор у бугарској гим11асији у Солуну. За гнм је чланак М. Дринова, к<*ји је нревео II. А. Начов. > огом члапку рецецзија је бугарскога речпика Н. Л. Дивернуа. Др. Клетзј шпне о аз јскчј колери. У кратку члаику нисао је Д Уста-Генчси живог Пиколе Фачева ш Тревне, кчји је градио п.ЈЗнати мосг у Бели, који је дуг 40 I метара. Сарач о . паставља еиоју сгу. иЈу о житељству бумрекс кнежевине према трима првим ноинепма. Карадов пише о ликпарству у Бугарској. У овој свесци има п рецепдија иа књиге. Како Свобода иише, Бугарска влада хоће пч могућиостн да иомогне Књишевпом друштву. 1!. ЈШГ8ЈХА : 1) 1 е ГоббЈ1е Гаипа К г о а 1 1 е п. (Аћбгиек аиа Ј. Лаћгћпсће (1. НвП. МЧеп). у о и I) и 1> о у а с ћ е 1 К а г 1 б 1а <11 1 и к. к дчмј1. Ке1ећбаиб1. 1893., 43. В(1., 2