Delo

Б II Б Л II 0 Г Р А Ф II .1 А 457 По фосилној Фаунп молусака, коју је одредио нроФ. Брусина, Дубовац припада нонтнском етажу. Од осам на1,ених специја две су нове : С о п § е г 1 а I’ г е г а Ј о V1 с 1 н РгехбаепзГа Е о 8 81. С>не су опшнрно описане и наслпкане. (т. 8ТЕ1КМАХХ: 1Ј е 1 л е г (гхаоНзсће НуЛгохоеп тош ббНГсћеп Ва1кап п п п 1 ћ г е В е ;л е ћ и п § е п гијии^егеп Рогшеи. (8ерага1-Аћ(1гиск аи.ч <1. ЗНгии&зћепсћЈе Ј. к. Ака(1. (1. ЛУГззеппзсћ. Ма(ћеш. — паПнапзз. С1аззе. Вс1. СП. Аћ(ћ. I, ЛУ1еп. 1893р Фосилне хндрозое нашао је Тула у Источном Балкану код Котела 1889. год. и умолно нисца да пх пснпта. Лоптаста тела с почетка су п њему изгледала, као и Тули, налик на кретацејски ред Р а г к е г ј а. Микроскоп је ноказао да нема идентичности. Балкански облицн потпунце се подударају са Бипсег-овим пнднским хидризоама, које је он, као ФорампниФере, описао под именом. 8(оПскаг1аи 8 ( г г п'$ о з р ћ а е г 1 а. Б’ог1еп1. Без Озшап1уз. СћгеНепз (1ез Ва1капз, е!ис1е (Гаргез (1ез (1ссишеп1з ше(Шз раг Магсе1 Ггезпеаих. Рапз сћег Беп1и, 1892. 1. књ. Ги—8°, стр. 390. Стаје 3 Франка. У овој крнтичкој студпјн писац је ставно себи за сврху, да упозна запад с истоком п источним народима, нарочито Турцима, о којима запад нма врло ногрешне појмове. Ппсац, у шест одељака, говори о њнховој расп • моралним особинама: патриотизму п војничкој храбрости; руско-турском рату од 1877 год; њиховој сувременој историји и реФормама, које беху предузпмане без успеха последицом жалосног економскога стања. За тнм повлачн паралелу изме1,у Османлија н балканских Хришћана; говорн у кратко о најиовијој историји свих балканских држава и покрајина п њиховим претенсијама на наслеђе „болеснога човека“ — завршујући, „да све мере које би биле нредложене Турпима, не би их спасде, јер 1ез 0зшап1уз зоп! 1ггете(11аћ1ешеп1 соп(1атпез.“ О овој ћемо кн.изи проговорити доцније опшнрппје. Б а В и 1 о- а г 1 е е 1 Г е 1 г а п §; е г, раг Каоиш Ј. Јап1еће1Т. Баизаппе сћег Г. Вои§е. 1892, 1 књ. Ји-8°, стр. 11*. Стаје 4 Франка. Писац ,је овога дела наш брат Блгарин, које му је служило нре две године за докторску тему на правном Факултету лозанског университета. Два су нитан.а главна, којима се тисац бави: блгарско држанљансгво н режим капитулац-пја. Оба ова питања заипмају како Блгаре тако н све остале државе које су у ма каквнм односима са њнма. У нрвоме делу студије, говорећи о држав.панству, писац пореди блгарски закон са законима Турске, Грчке, Србије п т. д., тежећи да покаже контрадикцпју п судар који иостоји како пзмс1,у блгарског закона о државл.анству н закона другнх земал.а, тако п нзме1,у закона тпх истих земал.а. Ова студија занимаће и срнског нравннка, који ће, вал.да, пЈЈОговоритл коју впш о н.ој. Роиг 1ез зојгз (1’ ћ 1 V е г. Соеиог ги.чзез, раг 1е лчсоппе Ме1с1пог Је Уо^ие, ш 12, 246 стр. Кп.нжарнпца Колен. Руси не маре да их описују западњачки приповедачи, вели реФерант ове књиге у Јоигпа1 1е 81. Ре1егзћиг&; онн се жале, да нх обпчно не разумеју, па пмају нраво. За. надњаци судс о Руспма по себи, опп пм дају своја осећања, свој начин мпшл.сн.а, а у томе немају право. Да лн ће Русп себе нознатн у новој кн.пгн Мелхнора Богнја Писац пише као западњак; али је он нроучавао Русцју као философ иосматрач.