Delo

Д Е Л 0 462 — Видећете. чптаодп, да схолистачару ни толнко не треба на да внкне: анатема! 0 чланку Б. Поновнћа „Бомарше“ повољно горорн. Остало је дакле 66 страна (четвртина), да развије свој метод. Па п ту је доктор доследан. Као што је од 16 табака одабрао 4. да по њнма изрече свој суд, тако ће и овде биркатн реченице, да после може казаги како су то само иробрани иримери ! То ради са Змајевом песмом, то са чланком Кукићевим. У овога је себи пронашао натпис и један пасаж, ау Змаја — две. речи! На ко да не рече да Г. доктор н носле Бакона п Мила схвата индукцнју са свим као његови дедови XI века?! — Змају се, дакле, доказује да му је несма слаба, а доказа су два. Змај је казао да мајка „жељка“ сина са Косова : Г. Недић вели: „не жељка она зебе и страхује.“ Међу тим и Змај пева „жељкује га и страхује“ : а да мајка не жели да јој се син врати. то се могло омакнути само неру какво је Недићево. II господнн још предаје „науку о мишљењу као таковом“! — Тако је с првом замерком „а др}та је — пише Г. доктор — штс се тај спн зове Вељко“. Знате : Вељко н Косово су вам „као нека врста анахронизма“. 0 Вељку дакле смеју иеватп само неготински Цигани и њнхови епигонп!... Доиста асоцијација је крупна ствар свуда па н у несништву ; али које крив што је градиво за асоцијацију у Г. критичара, бар што се тиче српских ствари. тако сиромашно, да зху се тесно везује и оно што се не мора везивати ! Уверени смо да с Г. Пантом Срећковићем не бн бпо случај као с Г. Неднћем. II кад се не бисмо бојалп да ћемо Г. Панти покваритн уметнички нолет који му је с-ад тако преко потребан око уређивања најновијега „журнала за децу“, могли бисмо га и иптатн, и он бн нам можда штогод и иснричао о оном Вељку војводи Душанову, који је крајем 1350 и почетком 1351 годпне...! Него, морамо прекинути. јер ово су само нагађања шта би намГ. Панта одговорио. У осталом залуду бисмо потрзали доказе не само за Вељке него и за Велнмире од Милована Вндаковића иа до краља Стевана Првовенчанога: Г. Недпћ би нам опет изјавио да он ипак зна у песништву за једнога Вељка. У средњем је веку било доста рећи Ап81о1е1е8 сКхК;, та^1з1:ег (ИхН, и говор је престајао : Факта су могла и нс иостојатп кад нису била срећна да сс сложе с речима магистровим ; а наш је магистар и Аристотел у философији и књижевности (зар баш и у књижевности ?) — Г. Љубомир Недић. Киланд је (или норвешким нзговором: Тхеланд) чувен иисац (у овој друго) свесци доноси ,.Дело“. стр. 448. о њему онширннју белешку): али га наш магнстар Г. Недић не зна, па изјављује даје можда Киланд крив што његова слава ннје пробила уши критичару и проФесору. Амогла је, не, не дај Боже, пробити. алн доћи до ушију Г. Неднћа, кад су не само срнскн књнжевнн листовн доносилп преводе радова Киландових, него кад је пме тога нисца ушло већ н у заниснике ђачких гимнасиских дружина у Београду. Да ли пак „Огров“ у сриском преводу нма иуметнич-