Delo

■ стрлшна нок. 469 Кад је свршиз «правдословије» добио је за наставннка „јуношества.” У том положају продужпо је и још више развио весели жпвот тако, да није нп осетио, кад је дубоко заш’о у четврту десетину. Тада се створио прелом и животу његову... Његов бнограФ није могао пронаћи узроке, којима би се могао објаснити овако одсечан прелом у љеговим навикама и жпвогу, али се дознало само толико, да му се у том мору раскалаша јавила идеја..! Нпко му није могао докучити суштину саме те идеје, али су њене последнце биле врло јасне : од необузданог ветрогоње постао је чиновнпк-роб... Разуме се, да је ова последња особина морала пасти у очи претпостављенима, и онда нмје ништа чудно, што га, после краћег времена, видимо као управпика једног великог завода. — Као што се впдн, кратка. проста н обична, за • оно време, историја... Да ли због његове идеје нли због насићености животом, тек он је доцније постао врло смешан и необичан, повучен и неповерљив до крајности, тврдица као Цинцарин, лукав као Јеврејин. Због свога личног тврдичлука постао је тврднца н у државнпм издацима, па чак и онде, где није смео гврдичити. Одреди му се, на пример, за огрев училишта 1000 гроша. Он одмах проба са колико „ћутака” може да загреје собу, израчуна, колнко му кола треба за целу зпму, а колико дпевно. Преко тога рачуиа није се смео утрошити ни један ћутак. ((Цензори” су кажњавани најстрожијом казном, ако бп врата стајала отворена неколико секупада, кад је соба загрејана, а о проветравању, разуме се, није смело бити ни говора : «зар училиште да се луфтира на државнп рачун?!” узвикнуо би <он

Мање оправке државиих стварп вршпо је сам својеручно, «да се не баца државна пара у залуд”. Али што је деловодннк и главну кљигу водпо чпсто то јв за прпчу. Свако писме мора бити тако једначито, тако равно, као под лењпрем *Сав «директориум” био је облепљен великим табацима, на којима су нашаране неке муње и громовн. То је он звао «статистиком}\ Чега ти ту нпје било !

ПроФесорп су, терајући шалу, причали, да те скале обелезг* . 1 :К'