Delo

470 Д Е Л 0 жавају и број доње одеће, која се «у понизности упућује праљи на надлежнн поступак. .» Али главна његова особнна састојала се у нудноватој њубавп : волео је — прашину и ђубре .. Ннје се ни чудитп : био је нежењен момак. . Има две врсте застарелих момака. Једни су од раногдоба навпклн на чистоту и ред; она се иостепено тако урезпвала у њихово биће, у њихову душу, да је постала саставнн део њихова живота. Чистота, ред, симетрија — то је њихов жнвот, њихово дисање... Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли : да може неко друго биће, нека лпчност са стране освојити њнхова срца, и тиме добити право, да уђе у светнњу њиховог уређеног кутића, који се за тренут може претворити у гомилу нереда, хаоса... Други су много конзерватнвнији. Н>их су животне прилике немилосрдно бацпле у прашину. У њој су они добили појам о свету, о животу, о свему. Кроз густе слојеве праха разговарали су се они са омиљеним научницима и песницима, те су тако њихови појмови о свему везанн за — прашпну. Она им је тако омилела, као онима горе чистота. У овај други ред „младића” спадао је и он. Иначе се звао : (1господпн Мојсило”. Било му је око 4 5 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао нит је кога примао. Шетњу је много волео ; шетао се много ван вароши и то вечито сам » Нмао је само једну добру особнну : волео је шалу и по некад је сам заметао смех међу друговцма. Од тих шала најволео је оне, које су се некако врзле око сукње... Шта ћеш му, — момак је !... Али му је најпосле и сукња омрзнула. (> томе ћемо и да причамо. Пе зна се којим поводом, тек „попечнтељство” нађе за нужно, да пошље господип Мојсила у С—ку основну школу, да тамо неки иосао сврши п о резултату извести попечитеља. Господин Мојсило ’оде у С., добије податке који су му били нужни, али пзгуби памет... заљубп се Зорка учнтељка није му излазила пз памети. Он се вратп у своју резидеицију, али