Delo

471 СТРАШНА НОЋ други човек. Подручни персонал одмах опази промену на своме начелнику и тајна постаде јавна. Мало по мало дознаде -за све то н Зорка Отпочеше неки преговори, нека проводаџиска посла и одредн се дан, кад је требала Зорка да дође у варош ради личног састанка и деФинитивног решења... Бпла је субота. Сутра, у недељу, требала је да дође -Зорка. И ђаци и пррфесори опазили су, да је господнн Мојсило врло узрујан. Васа није смео ни привирити у «директоријум и Први иут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова, Упутио се цравце насипу. То је значпло, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, алп није готово ништа окусио. Пио је впна и отишао у овој стан. Уз пут је узео дувана.... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега. Свакога тренутка долазил<Ј му је у тлаву хиљадама мислн... ((Ето, дође и то време, — говорио је сам у себи, — н ко би се томе надао !... Видео девојку, допала му се п .држ' за руку... о, часни га убио !...” — ово је била његова омиљена речепица, којом је за тренутак прекндао нагомилане мисли. У томе осети неку лакост у души ; као да му је са том реченицом, која је случајно сишла са јвзика, спао и сав терет са намучене душе. Осети се за тренутак лак и ведар. .Хтеде да се врати у каФану, беше већ устао, ал’ се предомпсли и седе. Повуче дим н пусти га на прозор. Дим се изви у впсину, пролетп поред ћерчива и оде на поље; за њим одоше и његове очи. Сад кнје мислно ни о чему, већ је гледао у оно највеће црквено кубе н на њему јабуку, како се сија на месечини. Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему, меће барјак о народним нразницпма. — ((Како ли се попне онде ?** —- мислио је, па се сети, како је један нут вндео и проту на врх цркве : ветар је јако дувао, прота се ухватио за карннз од кубета, а коса и ман-