Delo

0 'Г Р 0 в 483 страним школским дворишгсм. П нод њиховим гранама хујала јс весела врсва младих нокољења, дшја су долазила и одлазила; ту сс вршила иепрестана нромена дневна пзмеђу тпшпне часова и раснуштонс ларме одмора, када су стотннама малих ножица газиле земљиште п када је внка, налик дивљих птица, проламала ваЗдух. Када бп се пак свршио дан, и када учитељи сву своју досаду са собом однесу. онда би школско дворишге нснуњавало својевољно пзабрано заннмање мучене младежи. Све шго се ту нашло од зграда, дрвета, степеница и капија, доби живота н свога имена. II после нгре мртвога дана са мртвим пменом н беживотним облицима, играла се жива младеж чаробнога живога нунога имена са јском и одјеком V малнм псушенпм главама. Пловнло се око земље и гусарске лађе искрсаваху нза дрвећа п кућних углова ; илн бн разбојнпци вребали испод стененнца. II кадбн свеглост оиала а сумрак пзбрисао успомсну на тешку дневну дресуру, нробудиле и умножнле би се утрошене и неунотребљене силе, и букнуо би витешки жар, нераздвојно нријатељство и јунаштво у малим дивљим борбама н размирицама, које со никад не заборавншс. Али о мнрним јесенским вечернма, када је храстово лишће лежало нод самнм дрвећем, пре но што га је ветар разнсо или служитељ скуино у сушницу, долазилпби дуж сенко Пндијанци или х.чјдуци; илп бп радно нретендонат, несрећни Стуарт, гледајући кроз буру п холују за свеглошћу Бети Фланагаупне колебе. II кад би се отворила врата од служитељеве сушнпце, тако, да би црвена светлост зракасто нродрла исиод дрвећа у мрак, седели бп ови људи округлих глава у густом реду око ватре, у тешким ибврнутим чизмама с-а мамузама, док су пм огртачн ради сушења виснли поред огњишта а дугачкн мачевн са крстатим балчацпма стајали уза зид Стара Бсти скннула бп округли дрвени канак са нагорелим окрајцима а пз огромнога казана подизао се кропки мирис јагњетцнс, куиуса, кромнира п зачпна што сс у њему куваше — као омиљено јело планииаца. Иза сушнице и пспод цело школске зграде било је скривених ходнпка и тајних огвора између сгарнх непролазних манастирскмх нодрумова, куда су нродирали најодважкији на се вЈ>аћали покривеии нЈ>апишом п крсчом. А оно, што су пЈшчали, проноснло се с разреда иа |>азред, и ставило под мрску школу п необнчну нодлогу старих, језивих манастнрских прича, тајанственога додпјш са мртвим калуђерима, који су тумарали као хавегиње, п ниских нрозоЈкг на лук са нругама од месечине бледе као смј>т. II игра ирестаде, кад се са свим смјжло п кад су совул.аге почеле кречати. Тада би сс све скупљало у густу груну и плашнло бп се мсђусобио белпм приликама, које су се виделе у сенцн н са сабоЈшнцс са високим торњсвима и из мрачних калуђерских подЈпма долазило би толнко одвратнога н иепЈшјатнога, да бп се све разбежадо кућама, да уради иосао за сутра. ДЕЈО 32