Delo

484 Д Е Л 0 Дрвеће у шкодскоме дворпшту било је лснушкасто и високо. Али једне године поче оно, које је највише стајало према северу, да вене, а друге годнне усахну, н овде онде у реду разболело бн со по које дрво, а снажно грање, чнм се у средини усушило, одламали бп јесењи ветрови. Сви који су сс разумевали у вртарству шћућурили су се н пало је много сумња и савега. Једни мишљаху, да јо земља око корена сувише набивена и хтедоше да се нешто растресе : други хтедоше огулити кору, а неки мишљаху, да не допире доволшо свстлости до грања и да с тога треба врхове одсећи. Изгледаше да пико неће да разуме, да је иостало земљишге штуро, дрвеће старо и сухо, тако да нема вештшге, која бп ирепречила, да вснс и угино. Али ма да је дрвеће венуло, ииак изгледаше да се на школу и омладину сиушта нешго угушљиво. Батина вишо није играла весело с граматиком, била је остављена на страну ; а после овога растанка изгледаше да се граматика губи као удовпца. која је изгубила своју бољу половину. Латпнскп језик, у иркос свих напора, којп се у њега улагаху није некако више имао успеха : никоме није могло остати тајна, да знање овога краснога језнка с годпне на годпну опада. II ма да омладпна није ни у иола толико учила латински као пре тридесет година, ипак је изгледала п бледа и нреонтерећена. Бно је то вељи јад видети ове младиће бледих образа, који су се сад само с великом муком провлачили кроз најпростије задатке за испит зрелостп — а каква разлика, кад се помислило на оне деране, којп су ире сјајно полагали и наЈтежи иснит. Наставници су шнли као сенке тамо амо : увело зловољно јато, у коме је сваки развио своје особитости у карикатуре, ношто нм је бно усамљен живот, седелн су на катедри п пресипавали нрашину на омладину, која их нпје разумевала. Многи пак приметише опадање ученнх школа. 11з целе земље долазила су једногласна иосматрања п жалбе, и сви се школски људи кренуше, завукоше нос у хартије н нодигоше облачак нрСФине Филолошке прашине. Једнн еу мислили, да ће све добро бити ако сви ђаци, сваки за се, добију сточиће н зелено обојадисане кутије за пера, други су тражилн нову и еавршену систсму за вснтилацију. Једнн су стављали најлепше наде за ново цветање учености н здравља љубљене младежи, ако се тсжиште наставе пренесе са латинскога на грчки ; а изгледаше, да нико неће да разуме, да Је снстема застарела а сама ученост уздрмаиа тако, да ии једна вештпна нпје у сгању да умрло сиречн, да нс окужн живо. 1’ектор је многе вечери уздисао, када бп месечина обасјала школско дворишге н варош, која је приметно расла п нанрсдовала. Школа нпје напредовала : сваке је годннс било све мањс ђака за латинскн одсск, који би стављали у изглед какве надс, док јо међу тим било пуио ва.љаиих дечака, који су напустили латннски п отишлн на морс плп у иноетранство, да тамо уче трговнну. Он бп се окренуо п отпшао бн у велпку стару башту с друге стране кућо. Ту је имао мало тнхо место