Delo

0 Т Р 0 в 485 иод едном старом крушком, гдс јс ссдсо лстњих вечсри и нри размишљању шмркао бурмут. Али нн овдс — где јс впсоким зидом од нортс био одељен од варошн и цслога осталога света — нн овдс нијс имао мнра од мисли, која га јс буннла Како му јс мало било по вољн свс ово ново /кнво времс и како га јс нлашпло ово омаловажавање класнчкпх студија. које сс ноче нојављиватп час овдс, час ондс — илашило га озбиљно као корак у иатраг варварнзму. Али још нс хте губитн наде; још су, Богу хвала, стлјали стари класичари, непрестигнути 1ш од којих људн ма кога познијсга врсмсна. уздижући се врх свакога врсмена, ма да и сама ова лспа црква са својим нлеменитим. озбиљннм цртама надмашиваше уску, неучсну рибарску варош. II било му је, као да се са црквс снушта дах на развалинс, на школу и на њсга самсга, када сс подпжс са клупе. Окрепљсн као носле молптвс одс нун снаге н поверења у своју собу за рад, да чело своје трља о Тацита. II пс узнемприваше га ппкакве совуљаге, ностале су нм сувпшс вслнкнм н жпвим н школа и варош : нсстаде IIX и нс повратпше се г.ишс. ШЕСТА Г^ЛАВА. Мпхаилу Мортману бн нрвнх дана после онога друштва код нроФссо])а Левдала снрсмљсно изнснађсље. Сутра дан је свога оца у главноме пзвестпо о томс, како изглсди за уснех нлана нису баш најсјајнији. Кад се то свршило, тешио сс мпшљу, како је госпођа Венке бнла дивна. II била јс лепушкаста и за чудо младолика. Пошто јс у напред впдсо, да нсће дуго трајатн њсгово борављење у овој вароши решио сс. да јс чссто посећује. Ако би збиља морао напуститп Фабрнку, хтео јс бар нонети уживања, која му јс могло дати ово досадно место. Кад је доцнијс пошао у клуб, у коме .је ручавао, срете га на улнци дсбелп Јерген Крузе, стиште му руку и рече : ,,Вј)ло сте добро урадилн јучс, .тосподине МоЈ)Тмане. Добро сге насапуннли ту учеиу господу, а оно нгго је госпођа Лсвдал рекла о дечацима и латинској школн, као да ми је из срца извадила. Узмите нримсра ради само мога Мортена. То Вам је збиља бно тако окретан дечко, као ретко који, док је бпо малп. скупљао јс бакарнс парнце и иомагао јс у дућану Али сад — пма му, Боже ме простн, готово шеснаест година — сад, кад сс у њсга уселнла сва та латинска ученост, сад је тако оглуипо, драги господпне, да му не бих иоверио дућан нп за пола сата, а он и не бп хтсо остати у њему. Ја нс всрујем много гоме латпнском језнку, и да ми нпјс радн жсне, не би он ни дана впше остао у школи. Михапло Моргман унраво ннје знао, шта ћс на то одговорнгп: само кад мало даље улпцом нрође адјункт Албом, певуцкајући, и не хотсћп га погледатн, тад много боље разумсде. Алп није дебели 32*